Ne odlažite letnju garderobu: Stiže miholjsko leto, klimatolog najavljuje "cik-cak" zimu

Iako smo kalendarski zakoračili u jesen, a jutra i večeri su doneli osetno osveženje, građani Srbije će očigledno morati ponovo da pripreme kratke rukave. Prema procenama pojedinih globalnih meteoroloških organizacija, krajem septembra u Evropu stiže novi toplotni talas koji će formirati takozvanu toplotnu kupolu. 

Da li nam se leto zaista vraća i šta nas čeka do kraja godine otkrio je Aleksandar Valjarević, klimatolog i profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Temperaturni kontrast u Srbiji: U 10 časova na Staroj planini izmerena četiri stepena, u Zaječaru 19

Stiže "Miholjsko leto", a onda brzi prelazak u zimu: Nedeljko Todorović otkrio detaljnu prognozu za kraj septembra i oktobar

Profesor Valjarević potvrđuje da su najave o povratku letnjih temperatura, nažalost, izuzetno realne i utemeljene na trenutnim atmosferskim procesima. Kako ističe, fenomen El Ninjo već uveliko deluje na evropskom kontinentu, zbog čega će kraj septembra biti izrazito topao.

"Došlo je do ogromnog poremećaja u cirkulaciji atmosfere. Pratio sam satelitske snimke i mislim da ćemo imati izuzetno topli drugi deo septembra, kao i miholjsko leto koje će se protegnuti na oktobar. To će trajati negde oko pet dana", objašnjava klimatolog za Euronews Srbija.

Na udaru ovog nesvakidašnjeg jesenjeg toplotnog talasa naći će se pre svega Mediteran, ali, što je posebno zanimljivo i upozoravajuće, i delovi centralne Evrope. Kada je reč o našoj zemlji, građani Srbije mogu da očekuju temperature koje će u najtoplijem delu dana, oko podneva, prelaziti 25 podeljaka na Celzijusovoj skali. Situacija je, prema rečima stručnjaka, ponovo alarmantna.

Govoreći o fenomenu toplotne kupole i tome kako je uopšte moguće da se on formira u doba godine kada prirodno očekujemo znatno svežije jesenje dane, profesor ističe da je to direktna posledica ubrzanih klimatskih promena i globalnog uticaja El Ninja.

"Baš sam gledao temperaturu okeana, pošto je to fenomen koji je vezan za toplinu okeana, i tu je trenutno tri stepena viša temperatura nego pre dvadesetak godina. To direktno utiče na pojavu niskog pritiska i vlažnog vazduha koji se pomera. U ovom slučaju, kod nas na Balkanu, baš taj mehanizam i atmosferska cirkulacija doprinose da se pojavi kupola, pošto je vazdušni pritisak jako visok. Ne može da prodre nijedan hladan vazduh, to se zove toplotno zvono, i mi imamo izrazito visoke temperature", pojašnjava klimatolog.

Ipak, on dodaje da ovo "zvono" neće potrajati predugo, otprilike sedam dana, nakon čega nas posle miholjskog leta konačno očekuje zahlađenje. Dugoročni modeli koje on koristi za predikcije pokazuju se sve preciznijim jer je njegov model tačno najavio sušu koja je obeležila proteklo leto.

Kakva je zima pred nama?

Mnoge zanima i kakva nas zima očekuje, posebno u svetlu tvrdnji da nam krajem godine sledi najjači udar El Ninja do sada. Profesor Valjarević naglašava da su te tvrdnje vrlo ozbiljne, ali ekstremno hladne zime ne treba očekivati.

Najmoćniji El Ninjo u istoriji: Evo kakve posledice "Godzila" može da donese Srbiji

"Prvi deo novembra biće nešto topliji, dok ćemo u drugom delu sigurno imati temperature u minusu. Zima će biti vrlo dinamična, ići će u cik-cak ritmu, pa ćemo imati i hladnije i toplije periode. Mi danas, kada pričamo o našoj klimi, zapravo imamo samo dva godišnja doba, zimu i leto, sa vrlo skraćenim prelaznim dobima kao što su jesen i proleće. Imaćemo vlažnu zimu, biće dosta susnežice i padavina krajem decembra, ali za sneg nisam potpuno siguran, mada bi februar trebalo da bude snežniji", predviđa sagovornik.

Minusa će svakako biti, ali će broj takvih dana biti drastično manji u poređenju sa zimama iz šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih godina. Onakve zime na kakve smo navikli polako padaju u zaborav, pre svega zbog fenomena El Ninjo koji je dodatno ubrzan posledicama globalnih klimatskih promena.

Zbog ovakvih radikalnih promena u vremenskim obrascima, profesor Valjarević na kraju šalje jedno vrlo važno upozorenje nadležnim institucijama. On napominje da država mora pod hitno da se pripremi na brze i dinamične promene klime. Izrada jasne nacionalne strategije i hitna adaptacija na novonastalu situaciju više nisu stvar izbora, već apsolutna neophodnost kako bi se na adekvatan način predupredile posledice ekstremnih vremenskih prilika koje nam sve češće dolaze.

Toplotna kupola nad Evropom: Vazduh iz Afrike donosi do 40 stepeni, stiže i na Balkan

Na planinama se očekuje prvi sneg: Ristić upozorava na ozbiljno zahlađenje i mraz - detaljna prognoza za naredne dane