Nova teorija o klimatskim promenama: Za sve je kriv metan

U vestima iz sveta ste ranije čuli kako će najveće zemlje težiti da smanje gasovi, ali sada sledi jedna novija teorija o klimatskim promenama. Nakon decenija fokusiranja na ugljen-dioksid kao glavni gas sa efektom staklene bašte, neki naučnici smatraju da metan ima veći uticaj.

Metan je glavna komponenta prirodnog gasa i ako se izdvoji, može da se koristi kao gorivo za elektrane i kućne potrebe. Međutim, metan je moćan gas staklene bašte, koji zadržava toplotu 28 puta efikasnije od ugljen-dioksida tokom 100 godina. Koncentracije metana su porasle za više od 150% otkako se su razvile industrija i intenzivna poljoprivreda.

„Borba protiv metana je jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija stvar koja se može učiniti da se ograniči kratkoročno zagrevanje“, kaže Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energetiku.

Istraživanja sve više pokazuju da je smanjenje emisije metana od vitalnog značaja za ograničavanje planetarnog zagrevanja, na 2 stepena - u odnosu na kraj 20 veka, kako bi se sprečili najgori uticaji klimatskih promena.

„Ne možemo da vidimo porast metana jer on naravno bezbojan. Mi ga pratimo putem infracrvene spektroskopije“, istakao je naučnik Nikolo Armaroli.

Globalna energetska industrija je 2022. godine izbacila u atmosferu oko 135 miliona tona metana, što je više u odnosu na 2020. i 2021. ali ipak manje u odnosu na rekordnu 2019.

„Naša merenja pokazuju da postoji određeno poboljšanje u pogledu emisije metana, ali da emisije ne padaju dovoljno brzo. Ni blizu toga. I to se dešava u vreme kada su cene prirodnog gasa veoma visoke“, zaključio je Fatih Birol.

Oko 60% svetske emisije metana proizvodi se ljudskim aktivnostima – pri čemu najveći deo dolazi od poljoprivrede, odlaganja otpada i proizvodnje fosilnih goriva. Njegova koncentracija u atmosferi trenutno raste oko 1% godišnje.

2021. više od 100 zemalja potpisalo je obećanje da će smanjiti emisije metana za trećinu u odnosu na nivoe iz 2020. u narednih 7 godina.

Ipak neke studije kažu da su neki scenariji poput kolapsa Grenlandskog ledenog pokrivača ili topljenja arktičkog permafrosta, nei zbežni.