Otkud u Srbiji Aurora borealis: Profesor klimatologije objasnio šta se desilo sa srpskim nebom

Aurora borealis ili misteriozna crvena svetlost? Neobično nebo iznad Sombora,  Vrbasa, Banatskog dvora, Bačkog Petrovog Sela ostavila je građane u čudu. Neki su uspeli da zabeleže ovaj jedinstven fenomen.

Polarna svetlost i jaki vetrovi

Dr Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da su ove pojave nešto sa čime smo se već susretali.

Profesor dr Vladan Ducić, gostujući u Beogradskoj hronici, napominje da njemu kao profesionalcu koji proučava ove pojave ništa nije neobično, a da je polarna svetlost iznad Beograda mogla da se vidi 2000. godine, 6. i 7. aprila.

„Što se tiče vremenskih nepogoda i jakih vetrova, toga je bilo i ranije. Samo se postavlja pitanje većeg intenziteta ili manjeg, gde, kako i šta. To je drugo pitanje“, dodaje profesor.

Polarna svetlost i jaki vetrovi nisu povezane pojave. Polarna svetlost nastaje kao svetljenje čestica u višim slojevima atmosfere koje su stotinama kilometara iznad nas, objašnjava gost Beogradske hronike.

„Pod uticajem sunčevog vetra pobuđuju se elektroni kiseonika i azota i oni emituju svetlost. Eto, to se događa. Kada je u pitanju kiseonik, on emituje crvenu svetlost, a kada je u pitanju azot, koji dominira u atmosferi, onda ima drugačije boje“, navodi prof. Ducić.

Da li vetrovi jače duvaju

U Bačkoj Palanci se, na primer, prekjuče dogodilo da je od siline vetra odleteo krov jedne kuće. Profesor ističe da je juče hladan front prelazio preko naše zemlje, i to u sklopu ciklona, što je uslovilo tako jak severozapadni vetar.

„Nekoliko dana pre toga, imali smo košavu. Ciklon je bio u Mediteranu, anti-ciklon nad Ukrajinom i zato je duvala košava“, dodaje profesor.

U poslednje vreme može se primetiti da je došlo do izvesnih promena vremenskih prilika, napominje klimatolog. Utvrđeno je da se košava pojavljuje ređe nego ranije, ali to smanjenje učestalosti je još uvek u okviru fluktuacija koje se mogu smatrati relativno normalnim opsezima.

Otkud nam sada superćelijske oluje i tornado

Superćelijske oluje su samo moderan termin koji je sada ušao u upotrebu, a već dugi niz godina se koristi u meteorologiji, napominje profesor.

„Nema tog nekog trenda da možemo da tvrdimo da je energičnija, slabija i tako dalje. Setite se samo 2014. i zavejanih ljudi na putu Novi Sad – Subotica. Mislim da je bilo 15 ili 20 tih ljudi u zavejanim automobilima. Dakle, imali smo tu. Imali smo košave i ranije. Recimo, o košavi se govori čak i u manastirskim hronikama“, napominje prof. Ducić.

Ima li razloga da se plašimo vremenskih (ne)prilika

Profesor Vladan Ducić napominje da naše strahovanje zbog klimatskih promena nije nešto čime se bavi klimatologija. Ono što ona može da ponudi su zvanični izveštaji i podaci.

„Sigurno je da nema povećanja učestanosti tropskih oluja, odnosno uragana. To je utvrđeno da se ne događa, iako porast temperature postoji. Znači da je stvar složenija, a složenija što postoji tzv. fenomen vrtložnosti koji ustavlja pojavu i dimenzije itd. A što se tiče ovih naših van-tropskih oluja koje se kod nas javljaju i u Evropi, jedino je utvrđeno da postoji velika verovatnoća da su se pomerile putanje na sever. Ali da povećane učestanosti nema“, naglašava profesor.

U Srbiji viđen redak fenomen na nebu: Nad Vojvodinom se nadvila crvena svetlost

Što se tiče veće učestanosti tokom ove godine, to je u vezi sa fenomenom El Ninjo, toplom strujom u Tihom okeanu koja je uslovila povišenje temperature i povišenje isparavanja. Veća količina vodene pare u vazduhu, a topao vazduh može da primi veću količinu vodene pare, i onda je to vrlo verovatno, u velikoj meri uticalo na povećanje intenziteta, dodaje profesor Vladan Ducić.