Počinje klimatska konferencija u Egiptu: Hoće li se obuzdati globalno zagrevanje?

Šumski požari, poplave, uragani i tornada onde gde ih do pre samo deset godina nije bilo – sve je to, tvrde stručnjaci, zbog globalnog zagrevanja.

Već decenijama se organizuju razni forumi, konferencije i samiti kako bi se ono što efikasnije zaustavilo.

U susret jednom od najvažnijih klimatskih događaja, donosimo priču o tome šta je i koliko postignuto dogovorom zemalja učesnica.

Prizori poput ovih, koji su zadnjih godina sve češći i sve razorniji, još su 1995. zabrinuli svetske lidere u Berlinu koji su tada zaključili da na globalno zagrevanje utiče emisija staklenih gasova, a na nju – čovek.

Od tada, do danas manje više se upozorava na isto.

"Ne samo da raste temperatura, nego i nivo mora. Arktičko područje se otapa vrlo brzo, a dokazi o ljudskom uticaju na klimatske promene sada su nepobitni", kaže Rajendra Pačauri, predsednik Međuvladinog panela za klimu od 2002. do 2015 .

Ipak, konkretan dogovor postignut je tek za dve godine. U Kjotu je potpisan prvi protokol o smanjivanju efekata staklene bašte. Deset godina kasnije to se i konkretizovalo.

"Ako svet pređe tačku porasta iznad predindustrijskih temperatura većih od dva do dva i po stepena Celzijusa, bićemo u opasnosti od nepodnošljivih i nekontrolisanih uticaja prirode", upozorava Džon Holdren, član harvardskog naučnog saveta za klimu.

Zato je 2009. u Kopenhagenu dogovoreno da će se rast globalne temperature ograničiti na 2 stepena Celzijusa, te da će bogatije zemlje finansirati one u razvoju sa 100 milijardi dolara godišnje od 2020. do 2025. Najsiromašnije zemlje i dalje čekaju taj novac.

2015. se u Parizu zaključilo da su dva stepena previše, pa je dogovoreno da redukcija zatopljavanja do kraja veka ne sme prelaziti jedan i po stepen.

"Vidim da je reakcija pozitivna, ne čujem prigovore, Pariški sporazum za klimu je prihvaćen", izjavio je Laurent Fabius, predsednik COP21.

Pa iako ga je tadašnji američki predsednik potpisao, njegov se naslednik za dve godine iz njega povukao, ostavivši jednog od najvećih zagađivača van Pariskog sporazuma.

"Kako bih ispunio svečanu dužnost zaštite Amerike i njenih građana, Sjedinjene Američke Države će se povući iz Pariskog klimatskog sporazuma", izjavio je Donald Tramp 1. jula 2017.

Kako bi se porast temperature u odnosu na predindustrijsko razdoblje zaista ograničio na 1 i po stepen što je potvrdio i prošlogodišnji COP - do 2030. treba prepoloviti emisije Co2, te dosegnuti nulte stope do 2050. godine, ali aktivisti tvrde da je za to već sad prekasno.

"Ljudi pate. Ljudi umiru. Čitavi ekosistemi propadaju. Na početku smo masovnog izumiranja, a vi govorite samo o novcu i pričate bajke o večnom ekonomskom rastu. Kako se usuđujete?" pita se Greta Tunberg, poznata mlada aktivistkinja za klimu.

U nedelju u Šarm El-Šeiku počinje još jedan COP, 27. po redu. 

Ciljevi su – i dalje isti i uglavnom neispunjeni. Dok se političari budu slikali, aktivisti će protestovati i tražiti isto – da se globalno zagrevanje shvati ozbiljno.