Povlače se glečari, klizišta krenula, planina se ruši: U čileanskim Andima sve ukazuje na katastrofu

U čileanskim Andima, na planini El Plomo, led i sneg su zamenili pesak i kamenje. Ruta do vrha je i dalje ista, a popločale su je Inke tokom 15. veka. Sada se planina ruši. Sve više temperature dovele su do povlačenja glečera i topljenja večitog leda. Klizišta su krenula i otvorila su se ogromna udubljenja u zemlji, razbijajući drevni put do vrha.

Naučnici upozoravaju: Antarktik bi mogao da počne da greje planetu, umesto da je hladi

"Procenjujem još deset godina i gotovo, naselja El Plomo neće biti", objašnjava asistent planinara Francisko Galjardo.

Među najboljim svedocima ovih promena su ljudi koji rade na planini, penjući se istim stazama iz dana u dan.

"Pre četiri-pet godina ovde je padao ozbiljan sneg, pa se odavde moglo krenuti na penjanje samo sa šiljcima na obući. Snega je postepeno bilo sve manje, a sada ga uopšte nema", kaže vodič za planinarenje Rusbel Vidal, a njegov kolega Maksimo Hinostroza dodaje:

"Za otprilike tri meseca sve ovo će se pretvoriti u vodu".

Trećina glečera na svetu će se otopiti do 2050. godine?

Osvaldo Vilegas je počeo da radi kao gorski spasilac 1964. i učestvovao je u spasavanju urugvajskog ragbi tima, o čemu je snimljen i film Društvo snega. Vilegas sada ima 80 godina i kaže da je njegov prvi uspon na El Plomo bio šezdesetih godina prošlog veka, kada je bio potreban dugačak prelaz preko glečera i kada su padine bile prekrivene tankim šiljcima kompaktnog snega i leda.

"Možda, kada više ne budemo postojali ti i ja, sve će biti izgubljeno. Isto se dešava u Patagoniji, na nekoliko mesta koja su imala led, koja su imala glečere, sada su tamo šume", objašnjava bivši spasilac Vilegas.

Glečeri na Andima su deo ciklusa vode u regionu. Oni snabdevaju milione ljudi vodom, ne samo za piće, već i za poljoprivredu, hidroelektranu i rudarstvo.

Crno, da crnje ne može: Svi globalni klimatski rekordi oboreni prošle godine, 2024. može biti gora

Na njima se nalazi približno 99% svetskih tropskih glečera, koji su podložniji klimatskim promenama, jer su stalno blizu tačke smrzavanja ili na njoj.

"To što kiša pada na visini od 5.000 metara uopšte nije prirodno, odnosno pokazatelj je da su pritisak i temperatura potpuno drugačiji", kaže specijalista za upravljanje rizicima Edson Ramirez.

Povlačenjem leda kisele stene kontaminirale su vodu i na taj način ugrozile i ljude i životinje u tom regionu.

Blažena kapljica u problemu: Zbog klimatskih promena nestaće 90 odsto tradicionalnih vinskih regiona