Snažno nevreme protutnjalo Slovenijom i stiglo u Hrvatsku: Hiljade domaćinstava bez struje, meteorolozi najavljuju još jaču oluju

Snažne oluje zahvatile su centralni deo Slovenije i nastavljaju da se kreću prema istoku. Na području Domžala, Kamnika, Dola pri Ljubljani i Grosuplja, kao i u pojedinim delovima Ljubljane, nekoliko hiljada korisnika privremeno je ostalo bez električne energije.

Iz više krajeva Slovenije stižu izveštaji o šteti koju su izazvali snažni udari vetra.

RHMZ izdao nova upozorenja za Srbiju: Narandžasti alarm zbog vrućine, od subote stiže veliki preokret

Još ćemo čekati na ozbiljnu kišu: Meteorolog Todorović za UNU otkrio kakva nas jesen čeka i kada stiže preokret

U Ljubljani je vetar odneo krov jedne stambene zgrade, dok se veliko stablo obrušilo na drugu, saopštila je slovenačka Uprava za zaštitu i spasavanje. Zabeleženo je i nekoliko slučajeva pada drveća na automobile i saobraćajnice, dok je jedno stablo palo na nadstrešnicu benzinske pumpe.

Za sada nema informacija o povređenima. Na pojedinim objektima oštećeni su krovovi, zbog čega je došlo do prokišnjavanja.

Udari vetra dostizali 103 kilometra na sat

U nižim predelima najjači vetar zabeležen je uz obalu, gde su udari dostizali oko 50 kilometara na sat. Mnogo snažnije bilo je u planinama – meteorološka stanica Kanin registrovala je udare do 103 kilometra na sat, pokazuju podaci slovenačke Agencije za životnu sredinu (ARSO).

Geološki zavod Slovenije upozorio je da je zbog očekivanih obilnih pljuskova danas i u četvrtak povećana opasnost od klizišta, posebno na jugozapadu i zapadu zemlje. Rizik bi, u zavisnosti od količine padavina, mogao da poraste i u drugim delovima Slovenije.

Stanovnicima je preporučeno da obrate pažnju na promene na zemljištu, objektima i padinama, posebno na pojavu novih pukotina, sleganje i odrone zemlje, kao i zadržavanje površinskih voda. U slučaju odrona ili drugih opasnih promena savetuje se pozivanje broja 112.

Moguće još snažnije nevreme

Meteorološki modeli pokazuju da bi jugozapad Slovenije tokom večeri mogao da pogodi novi olujni sistem, koji bi mogao biti još snažniji. Kako se bude kretao prema unutrašnjosti zemlje, očekuje se njegovo postepeno slabljenje.

Ciklon iznad Đenovskog zaliva sutra će se premestiti preko Jadrana, dok će tokom noći sa istoka stići hladni front. Prema prognozi ARSO-a, front se ovoga puta neće brzo premestiti preko Slovenije, već bi iznad tog područja mogao da se zadrži sve do petka ujutru.

Velika količina vlage u atmosferi, veoma toplo Jadransko more i nestabilni vremenski uslovi pogoduju razvoju novih snažnih oluja. Očekuju se intenzivni pljuskovi koji će se, uz jak južni vetar, širiti od primorja prema unutrašnjosti.

Na području od Slovenačke Istre do centralne Slovenije za relativno kratko vreme moglo bi da padne oko 100 milimetara kiše, a lokalno i znatno više.

Ovogodišnje meteorološko leto, koje je trajalo od početka juna do kraja avgusta, bilo je najtoplije u Sloveniji od 1950. godine, od kada postoje uporedivi podaci. Zabeležen je i rekordan broj sunčanih sati, dok je količina padavina bila znatno ispod proseka. Prema preliminarnim podacima ARSO-a, leto 2026. bilo je približno sedmo najsušnije od početka merenja.

Obilna kiša pogodila i Hrvatsku

Promena vremena stigla je i u Hrvatsku, a posebno je pogođeno područje Rijeke, gde je pala velika količina kiše.

Hrvatski Državni hidrometeorološki zavod (DHMZ) izdao je narandžasto upozorenje za Istru i Kvarner zbog mogućnosti snažnog grmljavinskog nevremena i obilnih padavina. Moguća je i pojava grada i pijavica.

Za gospićku, zagrebačku, karlovačku i osječku regiju na snazi je žuto upozorenje zbog lokalno snažnih pljuskova sa grmljavinom i jakog vetra, koji na udare može dostići olujnu snagu.

Nevreme pogodilo i Italiju

Talas oluja zahvatio je i veliki deo severne Italije, donevši nagli pad temperature i kraj leta koje su obeležile rekordne vrućine.

U Milanu su gradske vlasti iz predostrožnosti naredile zatvaranje parkova zbog opasnosti od pada drveća i grana usled snažnog vetra i obilne kiše.

Nevreme je izazvalo i ozbiljne probleme u železničkom saobraćaju. Saobraćaj na pruzi Brener između Kole Izarka i Fleresa bio je obustavljen, dok su brojni vozovi na linijama Kremona–Trev iljo i Kremona–Breša otkazani zbog grana koje su pale na prugu.

Italijanski Nacionalni istraživački savet (CNR) saopštio je da je leto 2026. bilo najtoplije u Italiji od početka uporedivih merenja 1950. godine.

Stručnjaci procenjuju da su ekstremne letnje temperature mogle da doprinesu broju od 5.000 do 7.000 smrtnih slučajeva više nego što je uobičajeno.

Naučnici upozoravaju da klimatske promene izazvane emisijama gasova sa efektom staklene bašte doprinose sve češćim i intenzivnijim ekstremnim vremenskim pojavama, uključujući toplotne talase, suše, snažne oluje i poplave. Sagorevanje fosilnih goriva, poput nafte, gasa i uglja, ostaje glavni uzrok globalnog zagrevanja.

Stiže novi temperaturni udar, a onda totalni preokret: Srbija će meriti do 37 stepeni, pa sledi zahlađenje

Alarmantno upozorenje iz UN: Svet ostaje bez zdravog zemljišta, 40 odsto već degradirano, ključni dogovor ponovo odložen