Srbija na udaru ekstremnih vrućina: UNA proverava - ko je najugroženiji i kako se zaštititi?

Toplotni talas koji je zahvatio Srbiju doneo je temperature opasne po zdravlje, a lekari i stručnjaci upozoravaju da posledice mogu biti mnogo ozbiljnije od obične iscrpljenosti.

Ko je najugroženiji, zašto ni voda nije uvek zaštita od visokih temperatura i kako da se sačuvamo tokom najtoplijeg dela dana - odgovore smo potražili u emisiji „Podne“ na UNA televiziji.

Kraj vrućina: Meteorolog Todorović najavio kada u Srbiju stiže zahlađenje sa kišom

Toplotni talas uzeo danak u Italiji: Pet osoba umrlo od posledica vrućine za 24 sata

Glavobolja, vrtoglavica, mučnina i malaksalost, često su prvi znaci da je organizam počeo da popušta pod visokim temperaturama.

Pored sunčanice, toplota ubrzava rad srca, narušava kvalitet sna i povećava rizik od dehidratacije, zbog čega se ovih dana posebno moraju paziti hronični bolesnici, starije osobe i deca.

„Kada je jako toplo dolazi do širenja krvnih sudova iz prostog razloga što je to jedan od mehanizama kojim se organizam brani od velike temperature. Kada se prošire krvni sudovi, jedan veći deo krvi praktično cirkuliše kroz kožu, odatle praktično se trudi organizam da izbaci višak temperature odnosno toplote. Imamo pojačano znojenje i kao što sam već više puta rekao dolazi do gubitka tečnosti i srce počinje ubrzano da radi“, objašnjava za UNU kardiolog dr Petar Otašević.

Najčešći problem je što ljudi ozbiljnost situacije shvate tek kad im pozli, iako su simptomi prisutni mnogo ranije.

Na vodi i plaži oprez dodatno popušta, jer ljudi često imaju utisak da ih voda štiti od vrućine, iako nagla promena temperature može predstavljati šok za organizam.

Mnogi krše ovo pravilo na bazenima: Spasilac otkriva kako da se zaštitimo od povreda i utapanja

„Kada su u pitanju deca, tu je negde uvek najviše apel na roditelje da sve vreme budu pored svoje dece, da budu sa njima u vodi. Kad pričamo o nekim starijim osobama, tu je uvek ta neka temperaturna razlika, odnosno taj upravo ulazak postepeno, odnosno rashlađivanje tela, kao i unos tečnosti, ne konzumirati alkohol i tako dalje. Kada pričamo o nekoj srednjoj grupi ljudi, tu su prosto ljudi koji su tu kao rekreativci, gde su prosto došli da se osveže. Najviše apel da pre svega ne precenjuju njihove plivačke sposobnosti“, ističe za UNU Kristina Cvetković iz Udruženja spasilaca na vodi. 

Dok god traju visoke temperature, lekari savetuju da se fizička aktivnost planira pažljivo. Lagani obroci, dovoljno tečnosti, boravak u hladu i prilagođen ritam aktivnosti predstavljaju najbolju zaštitu od letnjih vrućina.

Evropljani traže spas od paklenih vrućina: Zašto su klima-uređaji i dalje retkost?

Toplotni talas stigao do Moskve: Proglašen narandžasti nivo uzbune zbog vrućine