Svaki drugi dah koji udahnete, dolazi iz okeana

Zvaničnici blizu 200 zemalja sveta sastaju se u Njujorku, u pokušaju da dogovore novi sporazum o zaštiti okeana.

Prošlog augusta, razgovori su suspendovani nakon što su došli do navodno neprelazne prepreke – finansiranja. Sada su šanse da se pregovori okončaju veće, iako još uvek ima finansijskih pitanja koje treba rešiti.

Krajnji cilj je zaštita 30 odsto svetskih okeana do kraja veka, zajedno sa 30 odsto svetskog kopna u cilju poznatom kao "30 sa 30".

Pod zaštitom se podrazumeva uvođenje zona u kojima je zabranjen ribolov, ili zona u kojima je ograničen. Da je to potrebno govori podatak da je skoro 90 odsto svetske populacije predatorskih riba, poput ajkula ili tuna, već ulovljeno. I ne samo to, oko 40 odsto svih komercijalnih ulova na svetu su životinje koje su uhvaćene slučajno, i kasnije odbačene kao otpad.

Pored toga, cilj je u velikom procentu smanjiti nivo zagađenja okeana. A koliko je okean zagađen?

Pa u Tihom Okeanu postoji takozvano ostrvo smeća – tri puta veće od Francuske. Organske materije u ovom smeću oduzimaju kiseonik iz okeana, i tako uništavaju sav okolni život. 

Da su okeani itekako važni za svet, govori i to da je količina kiseonika koju okeani i organizmi u okeanima stvaraju tolika da otprilike svaki drugi dah koji udahnete, dolazi iz okeana.  

Okeani su i najveći rezervoar ugljen-dioksida, iako smo njegovu granicu upijanja nažalost velikim delom već prešli. Okeani su i mesta gde nastaju najveće svetske oluje – uragani. Što su topliji i prljaviji okeani, to su intenzivnije i oluje.

Dogovor o njihovoj zaštiti već kasni, ali bolje kasno nego nikako.