UNA pita stručnjake: Kada ćemo moći da udišemo čistiji vazduh?

Iako još uživamo u letu i dišemo bolji vazduh, spremamo se za hladnije dane kada će nam se vratiti dilema da li vidimo maglu, zagađenje ili nešto treće.

Da li biste više voleli da vidite vazduh koji udišete ili vam je draži  ipak ovaj koji se ne vidi?

Beograd, ali i gradovi u regionu, već godinama su na svetskom vrhu po zagađenosti. Često smo u ljubičastom na aplikacijama, zato se postavlja se pitanje - kada ćemo moći da udišemo čistiji vadzuh?

„Čist vazduh ćemo početi da udišemo onog trenutka kada postanemo svesni svega onoga što zagađuje taj vazduh. Kad budemo spremni da ono što zagađuje vazduh minimizujemo“, objašnjava Igor Jezdimirović iz Udruženja inžinjeri zaštite životne sredine.

U Srbiji svake godine više od 9.000 ljudi nažalost prevremeno umre zbog posledica zagađenja vazduha. Te cifre se u  izveštajima razlikuju, ali ono što treba da uradimo jeste da pokušamo da smanjimo izvore zagađenja.

Leti je situacija bolja, jer nema grejanja i manje sagorevamo ugalj, naftu i drva. Ipak i leti vazduh zagađuju divlje i nesanitarne deponije, koje često gore.

„Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova 2021. smo imali preko 1700 požara, a 2022. 1760 požara na divljim, nesaniranim deponijama, koje je registrovao MUP. To znači da bukvalno svakog dana u Srbiji gori 5 deponija i da to zagađenje bez bilo kakve kontrole dospeva u vazduh, a kasnije i u zemljište, hranu i u podzemne vode“, kaže Jezdimirović.

Prema najnovijim izveštajima SZO u Evropi je oko pola miliona smrtnih slučajeva uzrokovano  aerozagađenjem. Toga treba da budemo svesni svakog dana u godini, a ne samo danas, na  Međunarodni dan čistog vazduha.

„Došla sam u Srbiju u oktobu 2019. godine. Bila sam 10 dana u Beogradu i svako jutro sam trčala. I svaki put sam se vraćala u hotel suvog grla i suznih očiju. Zabrinula sam se kako sam se preselila u zemlju sa lošim vazduhom. Rekli su mi da je to trenutno zbog požara sa njiva i da će proći. To jeste prošlo, ali su stigli novi zagađivači. To nije problem životne sredine, već je problem javnog zdravlja. Svi smo pod lošim uticajem“, smatra koordinatorka za stanovništvo Ujedinjenih nacija Fransoiz Jakob.

Pored podizanja svesti, rešenje je i u većem korišćenju prirodnih izvora energije - sunca, vetra i vode.