"Upozorenja se uvek daju sat pre nevremena": Meteorolog objasnio koji delovi Srbije su najugroženiji večeras

Ovih dana na snazi su meteorološka upozorenja o nevremenu koje tutnji Srbijom. Jaka kiša praćena krupnim gradom, jakim vetrom i grmljavinom beležena je u kontinuitetu, menjala je samo gradove i područja. Da smo ušli u nestabilno i promenljivo majsko vreme, svima je jasno. Pitanje je samo dokle će potrajati? Po rečima meteorologa Ivana Ristića, za sada mu se ne vidi kraj.

Inače, u meteorološkoj terminologiji kad je reč o nevremenu, ovih dana često u najavama slušamo da se stvara jak konvektivni razvoj. Šta to zapravo znači i u kakvoj je vezi sa superćelijskom olujom, objasnio je meteorolog Ivan Ristić.

RHMZ pokreće hitan SMS sistem za građane: Stiže stravično nevreme, upaljen crveni alarm

"Konvekcija nastaje uzdizanjem toplog vazduha koji se na tom putu hladi, zgušnjava i dolazi do kondenzacije, tako nastaju oblaci. Kad je konvektivna struja jaka, onda se sve više podiže i dolazi do razvoja gradonosnih, grmljavinskih oblaka. To su kumulonimbusi i oni su pravi primer konvektivnih razvoja. Mi u meteorologiji koristimo i termin superćelija koji se odnosi na to kada dođe do jakog razvoja, odnosno kad ima dosta grada u oblaku, stvara se neka vrsta mini oluje. Kad je reč o superćelijskoj oluji, ona se isključivo odnosi na veće prostore, dakle, ne i za nevreme koje je ovih dana širom Srbije“, kaže Ristić.

Kaže da nevreme lokalnog tipa (što je trenutno aktuelno) jesu superćelije (koja može biti jednoćelijska ili višećelijska), i da to nisu superćelijske oluje.

"Kratko traje i lokalnog je karaktera"

Jak konvektivni razvoj je početak superćelijske oluje, ali je slabiji i kratko traje te ne prelazi u oluju.

"Jak konvektivni razvoj je samo početak. Šta će se dalje dešavati? Ako je u standardnim okvirima, taj oblak traje oko sat vremena i on sam od sebe nestane. Znači, on se kreće, struje ga nose, uvek ide sa zapada na istok i nakon jednog sata nestane, izgubi snagu.“

Kada je reč o superćelijskoj oluji, kaže da može da pređe i hiljadu kilometara, obuhvata široko područje i poslednji put je u Srbiji bila u julu 2023. godine.

"Dok se kreće, superćelijska oluja sve više jača, što ni naučnicima nije jasno zašto, ali se izuzetno retko javlja. Na teritoriji Srbije zabeležena je 2023, u julu, i to dva puta istog meseca. Uslov da se ona stvori i pokrene je temperatura mora. Tog leta, u julu, temperatura Jadranskog mora bila je više od trideset stepeni, što je dodatno pogodovalo. To je velika energija, čitav rezervoar tople vodene pare doprineo je stvaranju superćelijskih oluja. Krenule su od Italije, severnog Jadrana, preko Slovenije i Hrvatska išle pravo ka nama. Dok su se kretale, jačale su sve više, tako da kad je prva superćelijska oluja došla do granice Hrvatske i Srbije, vetar je već imao brzinu od oko 200 kilometara na čas i napravio je veliku štetu“, objašnjava Ristić, prenosi Blic.

"Deluju na velikom prostoru i prave ogromnu štetu"

Kaže da je posle Srbije putovala preko Rumunije, sve do Crnog mora i tu je nestala. Ističe da su superćelijske oluje baš retke i treba da se namesti puno faktora da bi se one stvorile. U najčešćim situacijama, kao sada, oluja se razvije i za sat vremena nestane.

"Zato govorimo da je jednoćelijska, višećelijska, superćelijska, superćelijski oblak. A što se tiče superćelijske oluje, one jačaju s vremenom, deluju na ogromnom prostoru i mogu da naprave ogromnu štetu“, upozorava meteorolog.

"Nevreme dolazi uvek u isto vreme"

Napominje da je zanimljiva stvar da kada jako nevreme dolazi, to je uvek ista satnica, tokom popodneva i to između 14 i 18 sati.

"Između 14 i 18 sati može da nanese najviše štete. Oluja je uvek praćena gradom i izuzetno jakim vetrom“, kaže Ristić.

Osnovna razlika između jakog konvektivnog razvoja i superćelijske oluje je što superćelijska oluja s vremenom jača, obuhvata veliki prostor, može da pređe i više od hiljadu kilometara.

"Ona je kao mali ciklon, vetrovi tad dostižu brzinu od 200 kilometara na čas. To je zapravo treća kategorija uragana. Jako su opasne. U svakom slučaju, kad se formira superćelijska oluja, ona nanosi štetu u velikom regionu“, kaže Ristić.

Konvektivni razvoj je lokalnog karaktera i ti oblaci traju oko sat vremena.

"Ali i oni mogu da nanesu veliku štetu tamo gde se jave“.

"Večeras najugroženiji deo južno od Save i Dunava"

Što se tiče prognoze za naredne dane, kaže da smo ušli u promenljiv period.

"Uveče je najugroženiji deo južno od Save i Dunava - Mačva, Šumadija, Braničevski okrug. Tamo su najveće šanse za lokalne nepogode praćene gradom i jakim vetrom. Na severu zemlje biće dosta kiše i grmljavine. Ali ne bi trebalo da bude većih nepogoda“, napominje Ristić.

Ističe da su vremenske neprilike "na pauzi u sredu i četvrtak“, a onda od petka ponovo promenljivo vreme, sa kišom.

"Biće pljuskova, može biti nepogoda. Maj je uvek vremenski nestabilan i zasad se ovom promenljivom vremenu i kiši ne vidi kraj. Nama će dosaditi, ali je kišno vreme odlično za poljoprivredu.“

Kada je reč o upozorenjima na nepogode, Ristić ističe da se ona uvek izdaju sat pre nevremena jer ne mogu ranije da se vide.

"Nije realno ranije jer se oblaci prate na radaru i nastaju odjednom. Tako da, u principu, sat, dva maksimalno ranije se izdaje upozorenje iz razloga što ne mogu precizno da se vide pre tog vremena“, kaže meteorolog Ristić.

Haos u Hrvatskoj: Jak vetar obara stabila u Zagrebu, hitne službe imaju pune ruka posla

Jako nevreme stiglo u Hrvatsku: Vetar nosi sve pred sobom, upaljen narandžasti meteoalarm