Zabrinjavajuće predviđanje naučnika: Najveći deo Venecije za sto godina biće pod vodom

Novo istraživanje italijanskih naučnika predviđa da će zbog podizanja nivoa mora, delovi Venecije do 2150. godine biti pod vodom.

Studija stručnjaka Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju analizirala je podatke o porastu nivoa mora u poslednjih dvadeset godina, koji pokazuju da se nivo vode oko Venecije podiže za oko pola centimetra godišnje.

Inače, grad se već decenijama bori sa čestim poplavama, zbog čega su postavljene i specijalne barijere u laguni na području od oko 550 kilometara kvdratnih, ali one prema mišljenju stručnjaka, neće biti dovoljne da uspore destruktivni proces.

Istraživači su kombinovali merenja na terenu sa satelitskim podacima o sleganju zemljišta, koje je zabeleženo 2008. i 2023. godine. Studija zaključuje da će neke oblasti grada biti trajno pod vodom do 2150. godine, uključujući i Trg Svetog Marka, koji će se prema sadašnjoj stopi rasta, biti prekriven sa 70 centimetara vode.

Venecija počinje da naplaćuje turistima ulazak u grad

Zapadna strana, koja je poplavljena čak 58 puta u periodu između 2019. i 2023, biće najpogođenija, piše Euronews.

"Rast nivoa mora, naročito ubrzan sleganjem zemljišta, dovodi do sve ozbiljnije i rasprostranjenije erozije obale, povlačenja plaža i poplava, što ostavlja značajne ekološke i socioekonomske posledice po stanovništvo", kaže Marko Anzidei, istraživač Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju.

Kako se Venecija štiti od poplava?

Venecija već dugo testira sistem mobilnih barijera poznat kao MOSE na ulazima u lagunu, a očekuje se da će projekat biti potpuno operativan tek naredne godine.

S jakom plimom podižu se posebne brane, koje sprečavaju da voda uđe u lagunu i poplavi grad, ali je to "čudesno rešenje" ipak kratkoročno.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2021. godine predvideo je rast srednjeg godišnjeg nivoa mora do 2100. godine za između 28 i 55 centimetara u njihovim najoptimističnijim scenarijima o globalnom zagrevanju - a između 63 i 101 centimetar prema najpesimističnijim predviđanjima.

Avioni prizemljeni na poplavljenim pistama: Jake kiše paralizovale aerodrom na španskoj Majorki

Mobilne barijere morale bi u tome slučaju toliko često da se podižu, da bi to dovelo do kolapsa pomorske industrije u laguni, a sama voda bi postajala ustajala močvara.

Grupa naučnika Univerziteta u Padovi zalaže se za bolju zaštitu takozvanih slanih močvara u laguni, koje se ponašaju kao štit od jakih plima, ali i moćan prirodni prečišćivač ugljendioksida.