Začarana ostrva Galapagosa: Da li ste čuli za sadnju korala?

"Odrekli su ih se ljudi i vukovi. Glavni zvuk koji se na njima čuje jeste šištanje". 

Ovako je Herman Melvil opisivao "Začarana ostrva“, danas poznatija kao Galapagos. 

Ono što odlikuje Ekvador jeste raznolikost prirode, zbog čega je proglašen najvećim biodiverzitetom na svetu.

Ipak, problemi izazvani klimatskim promenama, ali i ljudskim faktorom, ugrožavaju ovaj sistem.

Zbog toga se testiraju razne metode sadnje korala, kako bi se obnovio podvodni ekosistem 12 ostrva, od kojih se sastoji Galapagos. 

Eksprimentalni projekat vode čuvari parka i volonteri. Odumiranje koralnih grebena utiče na lanac snabdevanja morskom hranom, zbog čega se korali smatraju glavnom klimatskom prelomnom tačkom. 

"Ovi korali su važni jer su recikleri u okeanu. Oni pretvaraju sav CO2 u kiseonik. Korali su važni, jer su utočište za mnoge vrste riba", govori jedan od članova projekta.

Od 2020. testirano je kako se korali razmnožavaju kada se stave na različite površine poput cigle, cementa ili vezuju zajedno na metalne okvire. 

Oni su se prvo uzgajali u rasadniku, a zatim prebacivali u zaliv. Dobijeni rezultat je bio odličan. U području oko rasadnike pojavile su se nove vrste riba i beskičmenjaka. 

"Osim što pomažu ekosistemu, oni su i značajan ekonomski izvor za zajednicu. Zbog atraktivnih kolonija korala i faune bogate ribama, beskičmenjacima, rakovima, ova koralna područja su veoma privlačna za turiste“, naglašava član projekta.

Porast temperature mora oko Galapagosa, povezan je sa  globalnim fenomenom EL Ninjo, koji se javlja na svakih 3-5 godina. 

Visoke temperature mora, dovele su korale u arhipelagu skoro do izumiranja.