Zašto ljudi sve manje veruju prognozi? Meteorolog UNE Ristić pojašnjava kako se 'pogađa' vreme

Meteorologija nije magija već nauka sa sve boljom prognozom. Ipak i pored toga meteorologe bije glas da ne mogu da pogode vreme, kako bi to neki rekli.

„Kao meteorolog koji 10 godina pišem i pratim prognozu tvrdim da nije tako“, stava je meteorolog UNA televizije Srđan Ristić.

Oluja i grad stižu u Srbiju: Nevreme se očekuje širom zemlje, RHMZ izdao hitno upozorenje

Sneg zavejao usred avgusta: Prizor koji nije viđen decenijama, mećava napravila kolaps u državi

Meteorolog, jedina profesija gde možeš stalno da grešiš, a da te ne otpuste – uglavnom su takvi komentari o meteorolozima.

Zašto ljudi ne veruju prognozi vremena? Da li zaista toliko greše meteorolozi - ili možda ljudi samo ne razumeju kako prognoze funkcionišu?

Naime, jedna promena pritiska za mb ili temperature za stepen u Americi, može da utiče na promenu u Srbiji. Takozvana teorija leptira, on zamahne krilima na jednom delu planete i utiče na vreme na drugom kraju.

„Aplikacije o vremenu treba uzimati sa rezervom. Ljudi očekuju prognozu tačnu u sat i da se najavi da li će baš u njihovoj ulici da padne kiša, a vremenske prognoze, iako sve preciznije, to ne mogu da urade posebno tokom proleća i leta“, objašnjava nam Ristić.

Uz malo potrage pronašli smo i ljude koji veruju u ovo nauku, ali i one koji misle da procesi u atmosferi nisu skroz prirodni.

„Verujem da postoje ljudi iza kojih stoji nauka. Moguće je predvideti da vremenske uslove u određenoj meri, a ja njima verujem“, rekli su nam na beogradskim ulicama.

Sada je tačnost prognoze za pet dana unapred jednaka tačnosti prognoze za sutrašnji dan pre 30 godina. Uz pomoć satelita, numeričkih modela i radara, meteorologija je postala prirodna nauka koja najbrže napreduje.

„Zato verujte meteorolozima, ali pratite prognozu samo za naredne dane, dok onu dugoročnu uzmite sa rezervom“, poručuje meteorolog UNA televizije Srđan Ristić.

Nakon kiše sunce dođe - doslovno i u Srbiji: Dva dana kiša pljušti, a onda slede paklene vrućine

Toplotni talas nije zaobišao najhladnije delove Evrope: Finska se prži kao da je Grčka, a to čeka i nas