Može li drugi deo filma 'Avatar' ostvariti profit kao prvi deo?

Kada su u pitanju reditelji blokbastera, malo ko je veći od Džejmsa Kamerona, čiji su filmovi zaradili više od šest milijardi dolara na blagajnama širom sveta.

Pored hitova kao što su Terminator 2: Sudnji dan i Vanzemaljci, Kameronova filmografija uključuje Titanik, koji je godinama bio film sa najvećom zaradom svih vremena dok nije oborio sopstveni rekord sa Avatarom iz 2009, koji je do danas zaradio 2,91 milijardu dolara.

Njegovi najveći filmovi bili su veliki poduhvati, koji su privlačili gomilu gledalaca zbog veličine i spektakla onoga što je bilo izloženo.

Ali njegov sledeći film, Avatar: Put vode, zahtevao je da se ceo svoj život preseli na Novi Zeland radi mukotrpnog procesa stvaranja njegovog nastavka. Iako je proteklih nekoliko godina bilo ispunjeno teškim radom, to je jedan od razloga zašto je Kameron to želeo da uradi.

"Veoma me privlači. Kad je nešto teško, to je za mene kao je**ni magnet", rekao je reditelj u nedavnom intervjuu za naslovnu stranu GQ-a dok je promovisao sledeći deo Avatara.

Voli da radi neverovatne stvari

Od ronjenja na dno okeana da bi snimio olupinu Titanika do razvoja novih tehnologija za oživljavanje Pandore za Avatar, Kameron ima reputaciju pomeranja granica filmskog stvaralaštva, piše NPR.

„Mislim da se verovatno vraćam ovoj ideji da postoji mnogo pametnih, zaista nadarenih, zaista talentovanih reditelja koji jednostavno ne mogu da rade teške stvari“, rekao je Kameron.

„Dakle, daje mi taktičku prednost da uradim nešto što niko drugi nikada nije video, jer zaista nadareni ljudi to ne žele da rade“, dodao je on.

Uz poteškoće koje dolaze sa snimanjem njegovih filmova dolaze i ogromni budžeti. Proizvodnja prvog Avatara koštala je skoro 250 miliona dolara, a Kameron kaže da bi nastavak „morao da ima treću ili četvrtu profitabilnu premijeru u istoriji da bi ostvario profit“, piše NPR.

Isplativo ulaganje

Dok Kameron kaže da je „nekad bio veoma odbramben” u vezi sa troškovima svojih filmova i poznat kao režiser sa velikim budžetom, 68-godišnjak je prihvatio visoke troškove proizvodnje kao vrednu investiciju.

„Ako mogu da napravim poslovni ugovor da potrošim milijardu dolara na film, uradiću to. Da li želite da znate zašto? Zato što ne stavljamo sve na gomilu i spaljujemo. Mi to dajemo ljudima“, rekao je on i dodao: 

„Ako se studio složi i misli da je to dobra investicija, za razliku od kupovine naftnog zakupa na severu Škotske, što bi neko mislio da je dobra investicija, zašto to ne učiniti?“, zaključio je on.