Bolna ispovest Nade Obrić o borbi sa rakom i deci: Tri puta pobedila bolest - sada otkrila detalje agonije

Motiv za ozdravljenje su joj bili osmesi njene dece i unučića, a u velikom intervjuu za UNA TV otkrila je detalje nimalo lake borbe

20.03.2024. 08:10
  • Podeli:

Nadu Obrić je život mogao odvesti i na drugu stranu, da postane i neko drugi, a ne estradna umetnica. Mogla je možda da bude Nada i zlatna olimpijka u sportu, a mogla je da bude možda i najbolji pravnik ili sudija. Sve je to ona mogla, a postala je pevačica, pravnica, sportistkinja, majka, baka, žena koja se borila sa nedaćama, ratovima, okruženjem, bolešću - postala je sve to. Ipak, nakon svega toga ona kaže - ne žalim.

U velikoj životnoj ispovesti u emisiji "UNA Intervju" kod Voje Nedeljkovića na UNA televiziji Nada Obrić progovorila je o mnogim životnim nedaćama, ali i uspesima kojih je u njenoj karijeri bilo nebrojeno.

"Nema ništa za čime žalim. Ja sam danas najsrećnija žena na svetu, jer imam dvoje dece zbog kojih sam beskrajno ponosna. Pre svega jer su izuzetni ljudi, a i imam dvoje unučića i na njih sam jako ponosna. Unuka mi je sad upisala fakultet, unuk je upisao sportsku gimnaziju. Inače trenira košarku u Crvenoj Zvezdi, tako da ako bude kao nana - nikad ne zna. Imam jednu poruku od unuke u telefonu kad sam nešto bila neraspoložena. Ona je to primetila i kad je otišla kući poslala mi je poruku, rasplakala me je, dva sata sam plakala. Čuvaću tu poruku dok sam živa."

Tri teške borbe sa karcinomom

Nadu Obrić najstrašnija bolest prati poslednjijh 20 godina, hrabro se suočila sa tri vrste tumora i pravi je motivacioni podstrek svima koji se bore sa bilo kojim zdravstvenim problemom.

"Kada sam prvi put, 1999. godine, kad su mi se saopštili, a ja zdrava, prava… Neverovatno mi je bilo da meni nije dobro i skupi mi se par detalja koji su me razbudili. Kupujem pidžamu u Minhenu u prodavnici i kažem Aci 'Vidi ja sam jako bolesna, ili ćemo noćas krenuti kolima kući ili ću ja sutra u jedan avionom.‘ Kada je on video moje oči i tonalitet čuo, rekao je 'Idemo noćas‘."

Foto: UNA

Operisana dva dana od dobijanja analiza

"Dođem i kažem deci, velike su bile već... Kažem im 'Deco ja se nešto ne osećam dobro', oni to nikad nisu čuli od mene - nastane panika. Ja ne znam od kog lekara da krenem i krenemo od kućnog prijatelja ginekologa. On me zove nakon urađenih rezultata sav fin, i ja odmah kažem 'Imam rak', pita 'Ko ti je javio‘ i ja tako saznam. To je bila sreda, a u ponedeljak sam već operisana."

Nada tada nije ni slutila sa je to samo početak njene duge i mukotrpne borbe sa opakom bolešću.

"Drugi put karcinom, melanom, mladež. Kad sam otišla kod profesora na Bežanijsku kosu, on kaže 'Ovo mora večeras da se operiše'. To je mladež otkako znam za sebe, isto slučajno otišla da ga pregledam. I treći put, ovo sad, bešika, četiri-pet operacija sam imala. To je bila katastrofa."

Na hemioterapije je odlazila kao na kafu

Bolničari kažu da je bila jedna od retkih pacijenata, jer je posle hemioterapije pila sok od pomorandže.

"Doktorka hematolog me vodila kroz terapije. Sestra me obožavala, i kaže da se plaši mene, a Lili me hvali 'Ej bre, ona na hemioterapiju te vrste dolazi i odlazi kao da je došla na kafu, a drugo njoj ni kosa nije opala, a morala joj je otpasti'. Osnovna poruka je da nije svejedno, nije ni prijatno, ali morate naći motiv. Svaki put su mi motiv bila deca, meni recimo. Prvi put mi je motiv bila i publika, jer se to i čuje nekako, tu dođe na hiljade poruka sa najdivnijim željama."

Foto: UNA

Ne smem da umrem, nema od toga ništa!

"Drugo, premlada sam. Deca mi nisu došla do svojih diploma, sto puta sam ležeći u Narodnom Frontu rekla 'Ne, ja ne smem da umrem. Ja neću da umrem, nema od toga ništa‘ Moji su bili sa mnom neprekidno u apartmanu, to mi je mnogo pomagalo psihički. I uhvatim se da ja tešim njih kažem 'Dižite se, nemojte me mračiti ovde, ili idite kući ili me nemojte mračiti‘."

Možda joj je to poslednja želja...

"Nakon trinaest dana, čekaju se ti veliki nalazi, a ja kažem da mi skuvaju kafu i da mi daju cigaretu. Reko 'Alo, skuvajte mi kafu i dajte mi cigaretu, šta vam je?‘, a tetka kaže 'Joj, možda joj je to poslednja želja', reko 'Misli šta hoćeš, samo mi daj kafu i cigaru'. I ja ustala, sela, pijem kafu, pušim cigaretu, a profesor na vrata grune, kao da sam ga poručila. Kako me je ugledao rekao je 'O Bože tebi hvala'. To je značilo da mi je organizam konačno proradio. Osnovna poruka je nema nazad, nema stajanja, mora da se ide napred, a borba je teška i krvava, za sve. Svako ima svoje borbe, svakom je svoja borba najteža. Morate da sanjate, ja sam sanjala moju decu. Da dočekam njihove diplome, njihovu decu, zaposlenja, sad kad su unučići tu, moram da sačekam da završe osnovnu školu, nema predaje. Dovoljno volim svoju decu da neću da legnem i da se predam."

Deca su joj bila najveća motivacija da pobedi rak

"Njihov pogled, ta molba Boga i mene su neprocenjivi. Ja i danas brinem o njima, to su moja deca i da imam 500 godina, a to ko ste vi danas, ne zanima me."

Potom je otkrila da li čovek može da bude svoj na estradi.

"Može i morao bi. To je osnov, ako hoćeš da sačuvaš ime i prezime, to što radiš, dostojanstvo i da doživiš od svojih unučića, kao što sam ja doživela od mojih, da su važni, da se prave važni sa mnom, da mi Natalija kaže 'Nano, ja sam tako ponosna na tebe'. Da pišu domaće zadatke o meni, da mi priča Nata o momku, da dolazi sa svojim društvom kod mene. E to da bi doživeo, da se ne stidiš dece, unučadi i familije, moraš da znaš šta hoćeš, ali to zna često da boli."

Foto: UNA

Nada je dobitnik brojnih prestižnih nagrada, imala je mnogo koncerata, međutim prima minimalnu penziju.

"Zato imam najbolju decu na svetu i ne može ništa da mi fali. Ja sam nasrećniji čovek na svetu, danas mi znače ta priznanja, ne postoje priznanja u ovoj branši, a da ga ja nemam. Jedina sam u Srbiji koja ima priznanje Hrvatske koje se dodeljuje njihovim najvećim umetnicima. Naravno da sam srećna zbog toga, danas mi to znači zbog unučića."

Za kraj je priznala koliko je ponosna na sebe, ali i na svoju decu i unučiće.

Snaju imam najbolju na svetu, to mi je Božji dar. Sad se samo molim Bogu, ne dam se i borim se, Vuk da vidimo šta će biti sa košarkom, i da maturira, a Natalija da mi diplomira. Mislim, malo li je?

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()