Životna ispovest Saše Popovića za UNU: "Toma Zdravković nas izvređao - Brena Zaharu nije bila nešto"

U prvom izdanju emisije "Una intervju" na UNA televiziji, popularni voditelj Voja Nedeljković ugostio je jednog od najmoćnijih ljudi šou-biznisa današnjice - Aleksandra Sašu Popovića.

Saša je kao nikada do sada u otvorenom razgovoru progovorio o svojoj karijeri i razvojnom putu. Od ranog detinjsta, prvih koraka u fudbalu, pa do muzičke škole i vrtoglavog uspeha orkestra "Slatki greh".

"Ništa od toga više nisam želeo, imao sam jednu jedinu ljubav, a to je da postanem fudbaler. I zbog toga mi je jedino žao. Sa ove distance mi nije žao, jer da sam bio fudbaler, završio bih karijeru sa tamo 30 godina, a ja evo sledeće godine punim 70 godina i još uvek sam aktivan u oblasti u kojoj radim i koju volim, a to je muzika. Iako na početku muziku nisam hteo nikako,", rekao je na samom početku razgovora Popović i dodao: 

"Vratio se kući": Udovica Tome Zdravkovića emotivna nakon otkrivanja spomenika

"Toliko sam voleo fudbal i loptu da je to neverovatno. Sa šest godina sam mogao da pimplam da to nije normalno. Fudbal je bio moja preokupacija i najveća želja. Išao sam u Jovinu gimnaziju u Novom Sadu i sećam se kad smo igrali utakmicu na đačkom igralištu i ja dam gol, kaže profesor geografije 'petica do kraja godine'."

Otac ga upisao u muzičku školu

Ljubav prema muzici oduvek je bila deo Sašine porodice, a iako on sam nije to prepoznao u sebi, njegov otac ga je usmerio ka muzičkim vodama. 

"Otac mi je kupio harmoniku, jer i on je svirao harmoniku, klavir i gitaru. Deda mi je bio sveštenik i svirao violinu. Muzika je tu bila prisutna u našoj kući. Otac me upisao u muzičku školu. Počela školska godina, septembar mesec... Išao sam u muzičku školu, ali to mi je bio najteži period školovanja do gimnazije. U drugoj godini gimnazije je bila prekretnica, nastavnica muzičkog je pravila gimnazijski orkestar, pitala je tad 'da li neko nešto svira, ako svira imaće povlastice'  i ja dignem ruku. Kaže ona 'odlično, ponesi harmoniku sledeći čas', tražila je da joj odsviram pesmu 'Tamo daleko', kad su čuli kako sviram oni su svi bili u transu. Svirao sam tad Čombeta, Tozovca, Cuneta, starogradske pesme, sve to u malom prstu sam držao, ona se oduševila, drugari, oni svi, prvi put su to čuli, oduševili se."

Godinama se lomio između muzike i fudbala. Iako je sport bio njegova prva ljubav, odlučio je da ostane u muzici, jer je već sa svoje 22 godine oformio svoj orkestar. 

Ekskluzivna ispovest Vesne Zmijanac: Zorica nije krivac mog razvoda, Brena je šoumen, a ja ozbiljan pevač

Za tri dana zaradio očevu platu

"Posle sam došao na raskrsnicu, da li da igram fudbal ili da se bavim muzikom. Počeo sam profesionalno da sviram u 19. godini. Te godine sam prvi put svirao profesionalno Novu godinu u Nemačkoj, pre tačno 50 godina, imali smo trio. Svirali smo kod jednog Hrvata. Kad smo mi tamo otišli, svirali smo nemački program. Sve je to bilo fino, svirali smo Madonu, Betovena, valcere, ali kaže violinista u jednom trenutku - hajde da mi njima malo odsviramo ciganski program. I kad smo krenuli naše starogradske i razne te pesme, Hrvat se oduševio. Došao sam kući i doneo tri hiljade maraka. Sećam se da sam za tri dana zaradio očevu platu, koji je tada u to vreme bio direktor."

Nakon te svirke, došli su i fakultetski dani, a onda i odluka da ne postane advokat, već muzičar. 

"1976. sam napravio prvi orkestar, a paralelno sam studirao Poslovno-pravni fakultet. To je bio novi fakultet, jako popularan u to vreme. Dao sam dve godine, rimsko pravo i upisao treću godinu. Nisam mogao više, nisam znao kako da kažem ćaletu. Tri meseca sam se spremao da mu kažem to da neću više na fakultet. Bio je jako strog. U to vreme ja nisam mogao da puštam kosu ili tako nešto, ali sam mu zahvalan i dan-danas."

Početak "Slatkog greha"

Sašini roditelji su teško prihvatili njegov odlazak sa fakulteta u trećoj godini, međutim, ubrzo su shvatili da se ozbiljno bavi muzikom.

"Kad sam im rekao, to je bio pakao u kući, ali rekao sam im da sam napravio orkestar, nas četvorica i dve pevačice. Imali smo probe u podrumu moje zgrade u Novom Sadu, to je bilo iznenađenje za moje roditelje. Nisam bio zadovoljan sa tim orkestrom i 1977. godine sam napravio 'Slatki greh'. Tu mi je otac mnogo pomagao, roditelji su mi u Italiji kupili ozvučenje, mikrofone, nove instrumente. Imao sam sve instrumente, samo nisam imao muzičare, onda sam počeo da skupljam orkestar. Imali smo potpisan ugovor za svakog muzičara 200 maraka, a ja sam njih plaćao 400 maraka, tu razliku u plati je dotirao moj otac, puno mi je pomogao."

Nažalost otac mu je tragično nastradao u saobraćajnoj nezgodi kada je imao 24 godine.

"Uvek sam se vraćao na misao šta bi mi on savetovao da uradim pred neku važnu odluku i danas je tako."

U ovoj kući je odrasla Aleksandra Prijović: Pre miliona i luksuza živela skromno

Pre Brene imali dve pevačice

Članovi orkestra "Slatkog greha" nisu se često menjali, ali su tri pevačice obeležile profesionalnu eru ovog benda, a najpoznatija od njih biće zauvek Lepa Brena. 

"Imali smo Bugarku, jednu pevačicu, ona je bila super. Posle nje je došla Spasa i na kraju Brena. Svirali smo u hotelu 'Putnik' i imali platu od hiljadu maraka po čoveku, što je bila najveća plata za hotelski bend. I Brena je pevala za te pare. Posle toga smo dobili ponudu za Beograd, pevali smo u Tašu, ali za 500 maraka po čoveku. Jednoglasno smo doneli odluku da idemo za Beograd i da za manje para sviramo kako bi nas videli i kako bismo nešto snimili i napravili karijere. Slušao nas je Toma Zdravković, to je bilo 1981. godine, ali nas je izvređao, nismo mu se dopali, ali bio je tada mortus pijan. Dolazili su nam na svirke Lepa Lukić, Tozovac, Cune, svi su nas slušali, bili smo najpopularniji hotelski orkestar."

Popularnost je iz dana u dan rasla, a karijeru im je obeležio i čuveni menadžer Radoslav Raka Đokić.

"Prošlo je deset godina, imali smo kancelarije u Domu Sindikata. Dolazi Toma Zdravković, kaže zna za 'Slatki greh', i ja mu kažem 'Izvređao si nas, rekao si ko vas je doveo i da idemo u tri lepe'... Raka Đokić je i nama i Tomi tada bio menadžer i odlučio je da napravi oproštajnu turneju Tome Zdravkovića. Sve je bilo puno, velika turneja... I prošlo godinu dana, kad Toma potrošio sve pare, traži novu turneju i da se zove 'Toma Zdravković-Evo me opet. To je bilo godinu dana pre smrti i nije dobro prošlo."

Zaharu Brena "nije bila nešto"

Na jedan nastup orkestra došao je i Milutin Popović Zahar.

"Zahar je u to vreme bio jedan od najjačih likova na estradi. Došao je da nas gleda, razneli smo salu na tom koncertu. Posle smo seli za sto i Zahar kaže - 'vidi momče, vi niste loši, a ova Bosanka, onako, prosečna...' Ubio me na mestu. Ali nam je zakazao sastanak. Rekao sam Breni šta je rekao, a ona poludela, šta nije rekla za njega, sve mu je psovala, ali smo ipak otišli kod njega kući da čujemo šta ima da kaže."

Kompozitor Milutin Popović Zahar im je tada ponudio pesmu "Čačak, Čačak", nakon koje su ostvarili veliki muzički uspeh.

"Odemo mi kod Zahara kući, nas šestoro, Brena sedma, jedva smo ga našli. Zvonimo, otvara nam vrata njegova tadašnja supruga Goca Lazarević. Kaže on 'slušao sam vas sinoć, repertoar, katastrofa... Sad ću ja vama dati hit, da vi vidite šta je pesma' i krene Goca da peva 'kaže meni dilber moj, Čačak, Čačak...' mi zabezeknuti, sviramo Abbu, Betovena, svetske hitove, a on nama prodaje 'Čačak, Čačak'. Mi k'o popišani, a on kaže 'ovo je hit deco, a ono što vi pevate je zabava za hotelske goste.' Izašli mi na parkingu, okupili se i kažemo 'koji smo moj dolazili, ovo je matora budala, pravi nas budalama'. Otišli mi u Kikindu, napravili dar-mar, prošlo je jedno deset dana i u nekom trenutku kaže Brena 'daj da naučimo tu pesmu što nam je dao Zahar'. I konobari kažu, dobra pesma, kuvarica izašla kaže 'ko to peva', mi ne verujemo."

Lepa Brena ponela sat od 50.000 evra: Ne odvaja se od papreno skupog ljubimca

"Čačak, Čačak" osvojio Jugoslaviju

"To veče smo sedam puta svirali 'Čačak', i publika traži još. Kažemo Zaharu, svi gosti pevaju jer je toliko laka pesma. Zahar je stvarno bio mozak i inovator. U narodnu muziku je uveo taj disko ritam i to je stvarno bilo ispred svog vremena tada. Kao i Raka Đokić, najveći menadžer svih vremena, danas teško da imamo menadžera kao što je bio Raka Đokić. To je bilo tri dana po dva koncerta", zaključio je Saša Popović u emisiji "Una Intervju" sa Vojom Nedeljkovićem.

Kuma Lepe Brene ide u zatvor: Nazivaju je i kraljicom estradne auto-mafije