Zoran Cvijanović kroz suze otkrio kroz šta je njegova porodica prošla: "Slavili su život i preneli to na nas"

Domaćin šoua "Dobro veče sa Andrijom" na UNA TV u novom izdanju emisije ugostio je svog starijeg kolegu i prijatelja, glumca Zorana Cvijanovića.

Andrija Milošević je u otvorenom razgovoru sa Zoranom gledaocima otkrio mnoge stavri, ali ih i nasmejao kroz brojne izazove tokom emisije.

Zašto se Mira Furlan plašila Mirjane Karanović: Vladala netrpeljivost, a jedan razgovor je promenio sve

Milošević je od starijeg kolege tražio da mu opiše svoj osećaj u odnosu na zemlju koja se godinama menjala na njegove oči, međutim, nije očekivao ogroman izliv emocija u njegovom odgovoru.

"Moji roditelji i naši roditelji su bili generacija koji su izašli iz tog velikog rata, Drugog svetskog rata. I kod njih je bilo najlepše od svega što su otvoreno pokazivali zahvalnost što su ostali živi. I oni su slavili život u smislu da je naša obaveza bila da se školujemo, da se na neki način približimo životu koliko god je to moguće, i da nikad ne zaboravimo odakle su oni stigli i kako su preživeli. Tih priča ima toliko dramatičnih iz tog velikog rata da je to potpuno neshvatljivo kako su preživeli...", zastao je na trenutak Zoran upitavši Andriju da ako je predugačak može i da preskoči, ali je Andrija insistirao da završi misao:

Tragična životna priča dede Ivana Ivanovića: Ubili ga na jeziv način - "Strašan trenutak u mom životu"

"Pa eto, moja baba drži mog ujaka i oni beže i kriju se od Ustaša tamo po Lici, i zima je, i oni su u zbegu i sad moj ujak, ima na primer tri godine i plače i ona mu stavi ruku preko usta", zaustavio se Zoran pokušavajući da povrati dah i uzdrži suze koje su navirale, jedva je uspeo da završi rečenicu: 

"Da ih ne otkrije. Eto to su preživeli. I onda su oni slavili život i preneli na nas."

Drhtavim glasom je nastavo: 

"Mi smo ta generacija koja je zahvalna zato što smo imali tu veliku zemlju i ovu malu i ovo sve zajedno, a sad me pitaš onako najiskrenijie, čini mi se u stvari, da živimo u svetu u kome neko drugi ti daje dozvolu da imaš državu, u kojem ti neko drugi daje dozvolu da imaš narod, a mi u međuvremenu postali neki narod. Nas su u stvari, to je neko moje osećanje pripadnosti, da sam Srbin i da znam kome pripadam, stvorili neki nepismeni ljudi, zar to samo po sebi nije neobjašnijvo. I onda se pojavljuju neki prosto fantastični ljudi kao što je Njegoš koji taj naš jezik učini prijemčivim, najfantastičnijim stvarima uzdigne jednu besrkajnu vertikalu koja je prihvatila nekog Nikolu Teslu. I tako u razmišljanju se pita da nije bilo Njegoša da li bi bilo Tesle i misli da ne bi: 'Ali taj osećaj sada je jedan vulgaran i prostački, da ti neko drugi daje pravo da imaš državu, da se zoveš narodom, da ti određuje granice. Određuje ti čime ćeš da se baviš, kako češ da se ponašaš, šta češ da misliš, to sve zvuči tako kako jeste."

"To je sve istina", nadovezao se Andrija.

"Ali te neke moje iluziije su se raspršile i kada svedeš sve to, mislim da je naša najveća nesreća to što imamo duboke korene, što imamo neko neobjašnjivo uporište. Sad mi pade na pamet, imali smo inženjera Žeželja koji je prvi napravio betonske pragove za železničku prugu. To niko na svetu nije umeo da reši, ali on je genije koji je izmislio prednapregnuti beton, imaš Žeželjev most u Novom Sadu i on je pravio sva ta naša skloništa... na Straževici, sećaš se koliko su to tukli i bombardovali i nisu mogli ništa. Znači takve ljude smo imali, a sve to ti govorim da je to zbog tog uporišta koje imamo, u tom osećanju ko smo i čemu pripradamo što je za mene jedna velika, lična sreća ali kao za narod, ako se ne promeni nešto u ovom vremenu u kom živimo, može da bude jedna tako, loša okolnost. Mi ne možemo da odustanemo od toga što jesmo. Za nas je to jedna apsolvirana priča, ne mogu ja sada da izmišljam ko sam, šta sam", zaključio je Cvijanović.

Razume li je neko? Ovako zvuči kad Sloboda Mićalović priča na leskovačkom

Potom se osvrnuo na današnjicu i progovorio o ulozi pozorišta u društvu danas.

"Pozorišta su na prvoj lilniji fronta protiv ove neke nove, 'Vouge' kulture, promene jezika, nasilništva, izmišljanja gluposti", rekao je Zoran Cvijanović.

Prvi muž Dubravke Mijatović je poznati glumac: Pre Marinka Madžgalja volela je njega i rodila mu ćerku