Raša Bukvić o roditeljstvu: "Mene kao oca ne sme da plaši ništa"

Ulogom naučnika u filmu "Čuvari formule", glumac Radivoje Raša Bukvić još jednom je pokazao zašto je čest izbor reditelja, a iskustvo s ovog ostvarenja mu je bilo drugačije od prethodnih.

Ekipi emisije "Una, due, tre" otkrio je šta je na njega ostavilo najjači utisak tokom snimanja ovog ostvarenja.

"Od tog ambijenta scenografskog, pa do '57. godine, načina odevanja, na kraju krajeva i načina govora jer se govor promenio, danas se više ne govori 'druže, drugarice, kako ste', formulacija je drugačija, mi danas prelazimo odmah 'na ti'... Nažalost smo mnogo direktniji, ne prežemo od godina, bilo je zanimljivo igrati nešto drugačije od onoga što gledamo svaki dan na pijaci ili na ulici."

Saosećanje je ključna emocija ovog filma, a glumca smo pitali šta u njemu danas najlakše budi sentiment.

"Sve probudi, stvarno ako ne budemo vodili računa možemo se suočiti s nekim dramaturgijama koje su nam se već dešavale u prošlosti, nadam se da nećemo... Počevši od najugroženijih - siromašnih, dece, životinja, ekologije, sve u svemu sve me to realno dira i trudim se da koliko god mogu kod sebe te stvari osvestim ili ako mogu da ikako doprinesem."

Pre nepunih osam godina postao je otac dečaka Danila. Šta ga najviše plaši kada svet posmatra iz roditeljske perspektive, takođe je otkrio u otvorenom razgovoru za "Una, due, tre".

"Mene kao oca ne treba da plaši ništa, jer ja sam otac i mene ne sme da plaši ništa, ja moram da nađem rešenje i tako se i ponašam, kad god je neka situacija u kojoj moje dete ima nedoumicu ili strah moram da nađem rešenje, nije bitno ni ko je dao predlog, važno je da se nađe najbolje rešenje."

Iskustvo pred kamerom jedino koje mu je bilo od pomoći. Kao dugogodišnji stanovnik Francuske, upotrebio je prednosti u razumevanju priče smeštene u Parizu.

Ekskluzivni intervju Nataše Bekvalac: Iskreno o ćerkama, albumu i novom životnom poglavlju

"O da, naravno da je pomoglo, meni je bilo lakše nego drugim kolegama jer poznajem francuski mentalitet, radim i dan-danas tamo, evo već petnaest godina."

Premda se može činiti i drugačije, mentalitet dva naroda neretko je sličan. Bukvić ne sumnja da bi humanost bila pokazana i sa naše strane, da su uloge bile obrnute.

"Pa ja sam siguran da bismo, par puta je rečeno da takvih ljudi više nema, stavove delimo putem Tvitera, a u životu nismo toliko dosledni, tada su ljudi živeli sa pravim herojima koji su bili saučesnici ili svedoci u drugom svetskom ratu."

"Mislim da je drugačije vreme bilo, ljudi su izašli iz velikog sukoba, želeli su da pomognu nauci, da nauka pomogne ljudima, da ljudi bolje i duže žive."

Poruku filma ipak ćete najlakše razumeti kada ga pogledate, a sva je prilika da ćete ovih dana za to morati da tražite kartu više.

Šta je Raša još imao da kaže, detaljnije pogledajte u video-prilogu.