Šapice bez pedigrea koje su izbacili na ulicu: Jedan Nikola ima dovoljno veliko srce za spas svih njih

Napušeteni psi na ulici prolaze kroz svašta. Nekad nemaju hrane, nekad nemaju vode, a nekad na njih ljudi viču, šutnu ih ili povrede. 

Nijedan pas nije na ulici svojim izborom. Oni su tu, upravo zbog neljudi koji ih kada shvate da su im prevelika odgovornost, da im više nisu zanimljivi samo kao smeće izbace na ulicu. 

Srećom među nama žive ljudi sa više svesti, i daleko više duše. Jedan od njih je Nikola Stojković koji drži „Azil za pse Nikola“.

Bleki, Dona Zevs ...Svaki od više od 60 pasa koji ovde borave ima svoje ime i svoj karakter. 

„Znam kada koji pas laje i na šta laje ako je neko došao, to je poseban lavaž, ako se neko posvađao između sebe, to je poseban lavež, ako se igraju poseban i tačno znam zašto koji pas laje“, kaže nam mladi Nikola. 

Svaki pas ima različitu tužnu priču, ali istu želju. Da jednog dana, iz doma Nikole Stojkovića koji ih je spasio ode u svoj dom i samo svoju porodicu. Nikola svakog od njih zna u dušu. Kaže, ne postoji loš pas, samo psi koje je život naučio da ne veruju ljudima, jer od njih nikada ništa dobro nisu osetili. Sve dok ih Nikola nije uzeo pod svoje. 

„Ljudi nisu sa njima postupali kako bi trebalo nego su ih tukli, maltretirali i držali u nehumanim uslovima i psi su postali takvi kakvi jesu. Uz rad, kad im pružimo ljubav i pšažnju posle 3,4 meseca dobijemojednog divnog psa koji je za udomljavanje. Nikako ne preporučujem uspavljivanje“, objašnjava nam ovaj mladić.

Početak njihovih priča je sličan, a različit, a dalja sudbina neizvesna. 

Mnogo je pasa koji su bili vlasnički, a onda su postali višak u svojim porodicama, pa u prihvatilištima možete naći vučjake, jazavičare, čak i popularne ,,male bele pse“ koji su bili zanimljivi neko vreme, a onda su doživeli sudbinu svih ostalih neželjenih šapa bez pedigrea. 

Nikola ima samo 19 godina, a ni sam ne zna koliko je već pasa prošlo kroz njegov azil. Kaže, kada ljudi dođu da udome psa iz azila, moraju da budu spremni da će im za tog psa biti potrebno malo strpljenja. 

„Treba im reći da ne treba mnogo da biraju, nijedan pas nije savršen, psi sa ulice su posebni psi treba im posvetiti više pažnje nego onima koji su od početka vlasnički psi i treba da im pruže dosta ljubavi i pažnje da bi to bili pravi ljubimci“.

Nikola najveći deo posla radi sam, ali veliku podršku mu pruža porodica. I svi su uključeni u proces oporavka pasa koji dolaze u njihovu kuću.

Prvog psa Nikola je udomio dok je još bio u osnovnoj školi. Njegovi roditelji nisu mogli ni da sanjaju da će njihovo dvorište postati dom za stotine pasa lutalica. 

Danas ima njihovu potpunu podršku. Pojednih pasa njegov otac se plaši, i onda bude i smešnih situacija.   

Bezgranična ljubav prema psima ono je što Nikolu pokreće u svaki novi dan. Za šapice o kojima brine njegov dom je prva stanica do nekog boljeg sutra.