Amateri bolje 'komuniciraju' s mrtvima od profesionalaca

Samoproglašeni medijumi, ljudi koji veruju da mogu da razgovaraju sa mrtvima, dokumentovani su milenijumima kroz ljudsku istoriju, a praksa se nastavila do današnjih dana. S obzirom na to da mnogi mediji naplaćuju visoke naknade da bi navodno preneli reči preminulih voljenih, ova oblast se našla pod intenzivnom kontrolom.

S obzirom da je najistaknutiji skeptik televizijski mađioničar Džejms Rendi, koji je ponudio milion dolara svakom vidovnjaku da naučno potvrdi svoje paranormalne tvrdnje, mnogi profesionalni vidovnjaci su pokušali i nisu uspeli da pokažu da postoji istina u medijumu.

Sada su istraživači sa Instituta za neetičke nauke u Kaliforniji i Univerziteta Kalifornije u San Dijegu testirali više medija, a rezultati nisu dobri za „profesiju“. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Brain and Cognition.

Nisu mogli da pogode ni uzrok smrti

Uzimajući 12 profesionalnih medija i 12 normalnih ljudi, istraživači su hteli da vide da li su medijumi zaista imali veze sa mrtvima koje bi im mogle omogućiti da razumeju uzrok smrti bolje od prosečne osobe.

Svim učesnicima je prikazano 180 memorijalnih slika preminulih pojedinaca, pre nego što su upitani kako je osoba umrla. Tokom testa praćeni su otkucaji srca i moždana aktivnost učesnika.

Teoretski, ako mediji imaju vezu sa carstvom mrtvih, trebalo bi češće da tačno identifikuju uzrok smrti nego kontrolna grupa, koja je u suštini nagađala.

Međutim, iznenađujuće, mediji su zapravo bili gori.

Kada su kontrolne grupe pogodile uzrok smrti, pokazale su se bolje od slučajnosti, sa povećanjem od 4% u odnosu na ono što su istraživači očekivali ako su samo nasumično kliknuli na dugmad.

Mediji su, međutim, uspeli da posluže lošije od slučajnosti, sa padom od 0,2 odsto.

Duže razmišljanje, više netačnih odgovora

Štaviše, medijima je u proseku trebalo duže da odgovore na pitanja, posebno na pitanja na koja su dobili netačne odgovore.

Rezultati praćenja mozga i srca takođe su pokazali neke razlike. Tokom testa, mediji su održavali viši prosečni broj otkucaja srca (u proseku skoro 10 otkucaja u minuti viši). Autori sugerišu da je moguće da su mediji tokom testa bili pod većim stresom nego kontrolna grupa, piše IFL Science.

U rezultatima elektroencefalograma (EEG), koji su analizirali moždanu aktivnost dok su učesnici gledali fotografije, takođe su postojale neke razlike u tome na koje oblasti su se učesnici fokusirali.

U mozgu kontrolnih subjekata, čini se da postoji veća aktivnost u oblasti vizuelne obrade mozga (okcipitalni režanj) nego u medijima. Istraživači sugerišu da su kontrolne grupe više pažnje posvetile analizi izgleda fotografija, iako razlike u moždanoj aktivnosti nisu bile značajno povezane sa preciznijim odgovorima.

Možda s mrtvima i nije moguće komunicirati?

Pa kako bi normalni ljudi mogli da prođu bolje od ljudi koji tvrde da zapravo direktno kontaktiraju mrtve? Najjednostavniji odgovor je da su tvrdnje medija neosnovane i da kontakt sa mrtvima i dalje nije moguć. Međutim, na pitanje o iskustvima, pojedini mediji su objasnili da je razlog možda bio drugačiji.

Neki od medija su komentarisali da im je bilo teško da razlikuju vrstu smrti, jer su prijavili da osećaju bol preminule osobe, ali ne i uzrok tog bola“, pišu autori.

„Oni bi mogli da protumače određenu vrstu bola kao srčani udar, ali sličan bol se može javiti od pogotka u grudi ili traume grudnog koša povezane sa saobraćajnom nesrećom“, dodaju oni.

Bez obzira da li prihvatate njihovo razmišljanje ili ne, ova konkretna otkrića sugerišu da mediji možda nisu paranormalni kontakti za koje se oglašavaju, uprkos činjenici da je ovo polje notorno teško istražiti.

Istraživači se sada nadaju da će primiti povratne informacije i, povećavajući vreme potrebno za odgovor na svako pitanje, u potpunosti rasvetliti da li su mediji prava stvar ili samo žele da unovče teška vremena.