Majčinstvo u zrelim godinama: Nova realnost koja je pokorila evropski kontinent

Znamo da se generalno granica godina kad se žene prvi put porađaju pomerila prema gore, ali čini se da Evropljanke sve duže čekaju na ovu svoju ulogu.

Postoji ceo niz razloga zašto se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su razlozi ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihičke... Stvari se menjaju i ništa nije kako je nekad bilo. A nekad je bilo tako da su žene vrlo rano postajale majke, što je moderni način života u potpunosti promenio.

Neuništiva: Biljka koja donosi bogatstvo, a "preživljava" čak i ako je zaboravite

Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju svoju prvu decu neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo zaključiti da Evropljanke sve duže čekaju na decu - a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.

Prema najnovijim zvaničnim podacima, širom Evropske unije žene postaju majke u proseku u dobi od 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije u poređenju s decenijom ranije. Trenutno se dob žena pri prvom porođaju kreće od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.

Odlaganje roditeljstva, pokazuju takođe podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na decu.

u ujedno su i zemlje s višim stopama nataliteta, na primer, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, pokazuju podaci EU - u svim tim zemljama prosečna je dob iznad 30 godina. Švajcarska je, na primer, uverljivo na prvom mestu, ali tamo je prosečna dob već neko vreme ista - od 32,1 do 32,4 godine.

"Zapravo se radi o čekanju", rekla je za Euronews Health Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču.

"Nema puno dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu", dodala je.

Koja je idealna temperatura doma da biste bili zdravi?

Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju "preduslovima" za rađanje dece, rekla je Lazari. Prvo žele da završe studij i postanu finansijski stabilni, na primer, i generalno im treba više vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u prošlosti.

Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetima, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine.

Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svugde u Evropi, rekla je Lazari.

"Zato je vrlo teško odrediti jedan jedini faktor koji može objasniti taj trend."

Pored svega, straučnjaci upozoravaju da ova promena može imati zdravstvene posledice. Dok Evropljani možda žele imati decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema s plodnošću. To znači da do trenutka kada se osećaju spremnim da imaju decu, možda neće moći da imaju onoliko koliko žele.

"Preferirani reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biološki to očigledno nije promenilo", rekla je Lazari. To pomaže u objašnjenju porasta tretmana plodnosti širom Evrope poslednjih godina, s više od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1400 klinika u 2021. godini.

Od "skupljača prašine" do kralja prostora: Dizajneri više ne mogu da zamisle dnevnu sobu bez njega

Pripremite dvorište za buđenje: Samo jedan prstohvat ovog praha garantuje najlepše ruže u kraju