Od foto-albuma do povratka kući za praznike: Kako se porodica u Srbiji i svetu promenila iz korena

Današnji roditelji osećaju sve manji pritisak da se prilagode starim običajima i ne žele da nastavljaju ono što im ne odgovara.

Nažalost, neke od tih porodičnih tradicija nestaju, jer porodice imaju manje vremena, slabije su povezane i raspolažu s manje novca. Bez obzira na razloge, ostaje nada da će se neki od starih običaja vratiti u obliku prilagođenom novim generacijama, piše YourTango.

Veština koju deca treba da nauče da bi se zaštitila od štetnih uticaja društvenih mreža

Posete biblioteci i čitanje priča

Iako neki stručnjaci tvrde da je učenje čitanja prvenstveno odgovornost škole, praksa započinje kod kuće. Pređašnje generacije negovale su tradicije poput priča za laku noć, poseta bibliotekama i tihih sati za čitanje ili bojenje. Prema EducationWeeku, deca danas provode više vremena pred ekranima nego ikad pre, a nažalost, manje čitajući.

"Čitanje naglas je zajedničko iskustvo koje gradi ljudske veze i pruža deci model kako zvuči dobro čitanje, pogotovo ako čitalac koristi izražajnost i barem malo dramatizuje priču", rekla je stručnjakinja za pismenost Su Korbin.

Dokazano je da čitanje priča maloj deci povećava vokabular, kao i razumevanje sveta i tuđih emocionalnih iskustava. Stručnjaci iz Literary Huba priznaju da čitanje kod kuće podstiče bolje veštine, ali jasno je da ta tradicija polako nestaje.

Porodično nasleđe

Dok su starije generacije cenile uspomene i porodične dragocenosti, nove generacije su njima manje oduševljene. Nakit, nameštaj i uspomene više se ne smatraju blagom, delom i zbog toga što su takvi predmeti danas dostupniji po relativno niskim cenama.

Uz to, s manje od 39% mladih koji poseduju svoj dom, u poređenju s gotovo 50% njih devedesetih godina, porodice imaju malo prostora za čuvanje većih komada nameštaja. Kvalitet je takođe faktor; današnji predmeti se ređe mogu prenositi generacijama. Na kraju, antikviteti i ukrasi više se ne cene kao u 20. veku, jer estetika teži minimalizmu, iako se vitrine navodno u poslednje vreme vraćaju u modu.

Deca ne pamte poklone, nego osećaj: Pet stvari koje roditelji rade, a koje se pamte ceo život

Izrađivanje foto-albuma

S porastom digitalne tehnologije, mnoge savremene porodice odustaju od fizičkih foto-albuma kako bi uštedele vreme, novac i prostor. Često ih zamenjuju digitalni okviri za fotografije. Iako mnogi zagovaraju povratak ove tradicije, realizacija je danas manja jer roditelji više rade, a deca imaju više aktivnosti.

Ipak, postoji nešto čarobno u listanju starih albuma, gledanju fotografija različitih veličina i čitanju rukom pisanih beležaka, što stvara osećanje povezanosti s istorijom, a ne samo gledanja u još jedan ekran.

Zajedničke porodične večere

Prema projektu porodične večere, nazvanom The Family Dinner, neprofitnoj organizaciji posvećenoj podsticanju porodičnih večera, manje od 30% savremenih porodica redovno jede zajedno, u poređenju sa 70 do 80% početkom devedesetih godina 20. veka.

Njihova veb-stranica objašnjava da istraživanja potvrđuju ono što roditelji odavno znaju: zajednički obrok dobar je za duh, mozak i zdravlje svih članova porodice. Nedavne studije uočavaju vezu između redovnih porodičnih obroka s boljim ocenama, otpornošću i samopoštovanjem kod dece.

Takođe su povezani i s nižim stopama zloupotrebe supstanci, tinejdžerskih trudnoća, poremećaja ishrane i depresije. Jedan od glavnih razloga zaboravljanja ove tradicije jeste manji broj domaćinstava u kojima jedan odrasli član ne radi. Prema izveštaju Instituta za istraživanje ženske politike (IWPR), majke danas rade 300 sati godišnje više nego 1977. godine, dok su radni sati očeva ostali uglavnom nepromenjeni.

Slanje čestitki i pisama

Rast digitalne tehnologije uticao je i na tradiciju slanja prazničnih čestitki i rukom pisanih pisama. Danas su dovoljni tekstualna poruka, telefonski poziv ili virtuelno obaveštenje. Iznenađujuće, uprkos tome što je ova tradicija u nestajanju, mnogi ljudi i dalje uživaju da primaju fizičke čestitke, čak i ako ih sami ne šalju.

Pet tihih znakova da ste dobar roditelj: Čak i kada sumnjate

Vreme bez tehnologije

Iako istraživanje istraživačkog centra Pju (Pew Research Center) sugeriše da je provođenje vremena s porodicom glavni prioritet, većina savremenih porodica ne uživa u kvalitetnom zajedničkom vremenu kao pre nekoliko decenija. Prema istraživanju, prosečna američka porodica provodi zajedno samo oko 6 sati nedeljno, u poređenju s 12 do 20 sati oko 1990.

Zbog prezauzetih rasporeda i navike bega u tehnologiju, postalo je teško odrediti vreme za druženje. Čak i kad su zajedno, članovi porodice često su okupirani sopstvenim aktivnostima. Neke porodice pokušavaju da zaštite zajedničko vreme postavljanjem pravila o korišćenju tehnologije.

Čuvanje porodičnih recepata

Sve manje savremenih porodica danas čuva i koristi stare porodične recepte. Razlozi uključuju manjak vremena, tehnološku dostupnost i pomak od domaćih jela. Jela koja su bake pripremale pedesetih više se ne smatraju zdravim.

Današnji roditelji zaziru od zasićenih masti i boja za hranu. Ipak, postoji nada za povratak ove tradicije, jer je generacija Z poslednjih godina pokazala veće interesovanje za hranjive obroke napravljene od celovitih namirnica.

Da li smo zaboravili da vaspitavamo decu? Gugl za UNU objašnjava zašto su tradicionalne vrednosti i danas ključne

Filmske večeri

Porodične filmske večeri gotovo su nestale. Umesto zajedničkog gledanja, deca su na svojim tabletima, a roditelji pred svojim ekranima. Time se gubi vredna prilika za učenje veštine kompromisa pri odabiru filma i za porodično povezivanje.

Paradoksalno, organizacija filmske večeri danas bi trebalo da bude lakša nego ikad, s obzirom na dostupnost striming servisa koji, prema podacima Statiste, koštaju između 10 i 23 dolara mesečno, što je znatno povoljnije od bioskopa ili videoteka.

Povratak kući za praznike

Nekada je bilo uobičajeno da se članovi porodice iz svih krajeva zemlje okupljaju u proširenom porodičnom domu za praznike. Danas ljudi često imaju manje slobodnog vremena s posla, a putovanja su skuplja.

Kulturološki su se pojavili i novi trendovi, a raste i broj mladih koji prekidaju kontakt s roditeljima. S pozitivne strane, platforme kakve su Zum (Zoom) i Fejstajm (FaceTime) omogućuju porodicama da se povežu i podele praznične trenutke čak i kada fizičko putovanje nije moguće.

Ako se sećate ovih osam stvari iz detinjstva - zahvalite svojim roditeljima

Oni to ne rade namerno: Psiholozi otkrivaju šta se dešava u dečijem mozgu tokom napada besa – ključ je u ovoj reakciji