Sedam navika koje u odraslom dobu razvijaju deca koja roditeljima nisu bila prioritet

Osećaj da su važna ključan je za decu u najosetljivijim godinama, jer im pruža temelj za zdrav razvoj. Kada deca znaju da su roditeljima na prvom mestu, bolje napreduju u školi, imaju više samopouzdanja i emocionalno su stabilnija, pipe Index.

S druge strane, osobe koje u detinjstvu nisu imale taj osećaj važnosti često u odraslom dobu razvijaju obrasce ponašanja koji ih ograničavaju, piše YourTango. Ovo je sedam navika koje su logična posledica takvog odrastanja.

Da li roditelji treba da prate lokaciju dece? Psiholozi upozoravaju na važnu stvar

Preterano analiziranje odnosa

Osobe koje od roditelja nisu dobijale dovoljno topline i bliskosti često su nesigurne u partnerskim odnosima u odraslom dobu, čak i ako ne znaju odakle ta osećanja potiču. Dinamika u kojoj moraju da se bore za pažnju podsvesno im je poznata i u njoj se snalaze, iako im to šteti.

Budući da su kao deca morale da se trude da zasluže emocionalnu podršku, danas su sklone da detaljno analiziraju svaki aspekt odnosa i menjaju svoje ponašanje kako bi ugodile partneru. Njihovi zaključci često su samo posledica sopstvene anksioznosti, a ne stvarnih dokaza.

Pet vrsta kućnih pravila koja bi svaki roditelj trebalo da postavi deci

Potreba da udovoljavaju drugima

Udovoljavanje drugima čest je znak osećaja nevidljivosti u detinjstvu. Takvo ponašanje razvija se jer su deca morala da se bore za pažnju u sopstvenom domu, koji je trebalo da bude sigurno utočište. Zbog toga su usvojila pogrešno uverenje da ne zaslužuju pažnju ako ne ostavljaju savršen utisak i ne brinu o tome da se svi oko njih osećaju prijatno.

To je posebno izraženo kod žena, koje društvo odmalena uči da treba da budu popustljive, pa im se takvo ponašanje može činiti kao jedini način da dobiju potvrdu i osećaj sigurnosti.

Tetke su posebne: Evo zašto su važne za mentalno zdravlje devojčica

Skrivanje sopstvenih problema

Nisko samopoštovanje, koje često proizlazi iz emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu, može dovesti do potiskivanja emocija u odraslom dobu. Umesto da otvoreno govore o svojim osećanjima i brigama, takve osobe ih zadržavaju za sebe jer se plaše da će drugima biti naporne ili predstavljati teret.

Istraživanje iz 2022. godine, sprovedeno među starijim osobama, pokazalo je da su simptomi anksioznosti povezani sa strahom da će postati teret drugima. Toliko su navikle da njihove potrebe budu u drugom planu da taj obrazac nesvesno primenjuju i u odraslim vezama.

Dete se povlači u sebe i ništa vam ne govori: Možda pravite ove greške u vaspitavanju

Povlačenje u sebe kada naiđu na teškoće

Deca koja su imala prisutne i brižne roditelje naučila su da traže pomoć i izražavaju emocije. Nasuprot tome, deca kojoj roditelji nisu davali prioritet naučila su da se sama teše i u tišini nose sa problemima. Ako je roditeljska pažnja zavisila od toga da li su savršena, naučila su da se izoluju kako bi sakrila svoje greške i probleme.

Zbog toga se danas povlače u osamu kada se pojave teškoće, a njihovi odnosi postaju opterećeni održavanjem privida savršenstva. Sav pritisak preuzimaju na sebe umesto da se oslone na podršku okoline.

Vrednost koju mere uspehom i vezama

Mnoge od ovih osoba razvijaju anksiozne obrasce vezivanja, pa svoju ličnu vrednost određuju na osnovu odnosa sa drugima. Osećaj sigurnosti mogu da vezuju i za spoljašnje faktore poput novca, uspeha ili karijere. To nije samo način da ostanu zaokupljene nečim već i pokušaj da dokažu da su vredne pažnje koja im je nedostajala. Čak i ako toga nisu svesne, ostaju zarobljene u krugu iscrpljenosti i razočaranja jer sigurnost pokušavaju da pronađu u stvarima izvan sebe.

Svet opčinjen lepotom Srpkinja: Objavljena lista 20 zemalja sa najlepšim ženama

Menjanje stavova da bi se uklopili

U zavisnosti od toga ko se nalazi u njihovoj blizini i šta mogu da dobiju time što će se nekome dopasti, ljudi koji se nikada nisu osećali kao prioritet spremni su da se prilagode grupi. Bilo da je reč o promeni ličnosti pred novim prijateljima ili prilagođavanju stavova kolegama na poslu, radije će izbeći sukob nego se izdvajati. Iako svako može donekle da prilagodi svoje ponašanje, osoba koja to radi isključivo zbog tuđe pažnje nikada neće biti potpuno zadovoljna.

Zimska depresija ili samo jesenji umor?

Stalna potraga za komplimentima

Mnogi ljudi koji su u detinjstvu doživeli emocionalno zanemarivanje kasnije u životu neprestano traže pažnju i potvrdu od drugih. Navikli su na osećaj nesigurnosti i na to da moraju posebno da se trude kako bi ih neko primetio, što u odraslom dobu poprima drugačije oblike.

To se može ispoljiti kroz iznuđivanje komplimenata u razgovoru ili lažno predstavljanje kako bi ostavili dobar utisak u novom društvu. Često se uhvate kako stvaraju iskrivljenu sliku o sebi samo da bi se dopali drugima.

Ljudi koji retko traže pomoć doživeli su u detinjstvu ovih šest stvari