Sindrom "dobre dece": Zašto najposlušniji mališani najčešće kriju tugu i bes od okoline

Deca veoma rano uče šta donosi bliskost, a šta distancu u emotivnim odnosima. Ako se dete učestalo hvali isključivo zbog toga što je "dobro", a okolina negativno reaguje kada ono izrazi ljutnju, tugu ili frustraciju, ono će spontano početi da prilagođava svoje ponašanje.

Naravno, ovo nije svesna odluka, već suptilan proces učenja kroz koji dete postepeno povezuje sopstvenu vrednost sa određenim načinom ponašanja.

Emocije su zarazne i deca ih prepisuju od vas: Koraci koji pomažu da burne reakcije i bes postanu prošlost

Kada marljivost i poslušnost postanu strategija za preživljavanje

Marljivost na taj način postaje jasna strategija za održavanje kontakta, pripadnosti i osećaja sigurnosti u odnosima sa odraslima. Vremenom dete više ne prilagođava samo svoje ponašanje, već i same emocije. Ona osećanja koja nisu poželjna, koja se kažnjavaju ili na koja niko ne odgovara, polako počinju da se guraju u drugi plan.

Međutim, emocije ne nestaju ako ih ne izrazimo, već ostaju pohranjene u telu i unutrašnjem iskustvu. Dete koje nauči da određene emocije nisu dobrodošle ne uspeva da ih obradi, već ih potiskuje.

To može dovesti do različitih oblika unutrašnje napetosti, koja se kod neke dece manifestuje kao anksioznost, pretjerana briga ili patološka potreba za savršenstvom.

Fizički simptomi i gubitak kontakta sa sobom

Kod druge dece, potisnuta osećanja mogu se manifestovati kroz fizičke simptome, hroničan umor ili iznenadne emocionalne reakcije koje i sami teško razumeju. Budući da dete ne doživljava da su njegove emocije prihvaćene i shvaćene, ono ne uči kako da ih reguliše. Umesto toga, ono uči kako da ih sakrije.

Dugotrajna adaptacija može dovesti do postepenog udaljavanja od sopstvenih potreba. Dete postaje izuzetno pažljivo prema drugima – prema raspoloženju roditelja, očekivanjima okoline, pravilima i povratnim reakcijama. 

Da li imate narcisoidne roditelje? Ovih pet obrazaca ponašanja ih lako razotkrivaju

Međutim, ono sve manje ostaje u kontaktu sa onim što samo oseća i što mu je zaista potrebno.

Takvo dete često razvija snažan kapacitet za empatiju i odgovornost, što jesu važne osobine. Istovremeno, može se dogoditi da počne da gradi sopstvenu vrednost prvenstveno na tome koliko odgovara ili ugađa drugima. U kasnijim, zrelim vezama to se može manifestovati kao problem sa postavljanjem jasnih granica, osećaj krivice pri izražavanju sopstvenih želja ili dubok strah od odbacivanja.

Kraj raspusta i povratak u školu: Pet skrivenih znakova da dete prolazi kroz težak period

Umesto fraze "Kako je bilo u školi", postavite jedno od ovih pet pitanja i dete će vam odmah otvoriti dušu