UNA proverava: Koliko bi trebalo da bude teška školska torba i šta kažu stručnjaci

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd objavio je u tekstu o pravilnom nošenju školske torbe da je optimalna težina te torbe pet do 10 odsto težine deteta, do najviše 15 odsto težine deteta, a da je sve više od toga štetno za koštano-mišićni sistem.

Navodi se da prosečno deca u prvi razred osnovne škole ulaze sa 22 do 25 kilograma i da ne bi trebalo da nose torbu težu od dva do 2,5 kilograma.

Aplikacija pomaže i deci i roditeljima: Uz kućne poslove do manje stresa i bliskijih porodičnih veza

Roditelji da budu na oprezu: Naš pedijatar savetuje šta da radite ako se dete razboli pred put

Dodaje se da torba mora da odgovara visini deteta i da ne sme da prelazi iznad ramena, da naramenice moraju biti široke, a da dužinu naramenica treba prilagoditi da torba bude visoko na leđima i blizu kičme.

Navodi se da nisu preporučljive torbe sa točkićima i produženom ručkom zbog opterećenja strane tela koja „povlači“ torbu, što izaziva krivljenje kičme i bolove u ramenima.

U tekstu se, na osnovu podataka sa sistematskih pregleda dece školskog uzrasta iz 2023. godine, navodi kako je utvrđeno da loše telesno držanje ima 10,7 odsto dece, a da je najčešće zastupljen deformitet – kifoza (krivljenje kičme unazad, oko šest odsto i deformitet stopala sa udelom od 22,4 odsto.

"Kada su onako mali, kada nose onu torbu, čini mi se kao da je teža od njih. Onaj njihov položaj gde se oni sagnu da bi napravili ravnotežu. Znači, u ravnoteži oni zaista stoje uspravno, ali oni su napred, ovo pozadi i to je zaista osnovni problem. Jako je dobro da se deca bave sportom, plivanje je jako dobro, on razvija te mišiće koji se nalaze pored kičme. Bavljenje fizičkom aktivnosćšću može da ojača te mišiće koji se nalaze pored kičmenog stuba i da onda oteža pojavu tih deformiteta", objašnjava za UNU pedijatar Saša Milićević.

Naši sugrađani saglasni su da je đačka torba preteška za mala leđa naših osnovaca i smatraju da bi im ostavljanje udžbenika i svezaka u školskim ormarićima mnogo olakšalo.

Učitelji savetuju da deca ne bi trebalo da kupuju takozvane kofer - rančeve jer nisu praktični, a i detetu bi bilo teže da se popne uz stepenice ukoliko učionica nije u prizemlju.

Najbolje bi bilo, kako kažu, da rančevi imaju anatomsko ojačanje za dečju kičmu, da se nose na oba ramena i da imaju čvrst oblik koji olakšava pakovanje udžbenika i svezaka.

"Tražimo da to budu sveske koje nisu ukoričene, znači mekani povez, zbog same težine. Ukoliko škola ima mogućnost, kao većina škola, nadam se, da odloži knjige i sveske koje ne treba nositi, pogotovo ako su deca polaznici boravka. Ako učitelj kaže da ostaje sve u školi, onda da slobodno ostane, a petkom recimo da mame, tate pripomognu da se to ponese, da se pregleda šta se u školi radilo", ističe za UNU učiteljica u Osnovnoj školi "Veselin Masleša" Snežana Kojić.

Školsko zvono označiće povratak đaka u klupe, ali će ujedno biti i alarm za sve roditelje da prilikom kupovine opreme za školu, posebno obrate pažnju da pribor koji kupuju bude u skladu sa preporukama, kako bi njihova deca školsku godinu započela uspravne kičme - i ostali takvi. 

Psiholog otkriva kako da ublažite negativne posledice razvoda po decu

Ovih šest roditeljskih navika deci jačaju pamet i samopouzdanje