Ne radite ovo sa mesom i jajima: Dr Velebit za UNU upozorava na greške koje pravimo tokom vrućina

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da veterinarska inspekcija sprovodi pojačane kontrole proizvodnje, prerade, skladištenja i prometa mesa, mleka, ribe, jaja i drugih prehrambenih proizvoda.

Posebno se proveravaju kvalitet i bezbednost hrane, poreklo sirovina, deklaracije, rokovi trajanja i uslovi čuvanja, kako bi se sprečio promet neispravnih proizvoda i zaštitili potrošači.

Nakon povlačenja šest tona mesa, građani Srbije na oprezu: Kupovina samo u registrovanim prodavnicama

Koliko dugo meso može stajati u zamrzivaču?

O tome šta nam u letnjem periodu preti od bakterija i kako da prepoznamo da li jedemo svežu hranu, ali i kako da se zaštitimo od trovanja po velikim vrućinama, razgovarali smo u emisiji "Podne" sa dr Brankom Velebitom, rukovodiocem Odeljenja za mikrobiološka, molekularno-biološka i parazitološka ispitivanja Insituta za higijenu i tehnologiju mesa.

"Meso u Srbiji je bezbedno, a upravo ovakve akcije našeg nadležnog organa Uprave za veterinu pokazuju da je sistem kontrole i nadzora bezbednosti hrane u funkciji. Tokom letnjeg perioda frekvencija inspekcijskog perioda je pojačana imajući u vidu povišene temperature koje nas trenutno okružuju. Međutim moram da kažem da kontrola i nadzor bezbednosti hrane mora da se sprovodi i od strane nadležnih organa, ali i od strane nas potrošača tokom cele godine. Meso kao namirnica nije apsolutno sterilna i to je biološka okolnost na koju se mora računati", rekao je Velebit i dodao:

"Kontaminacija mesa počinje još prilikom neadekvatnog uslova klanja, čuvanja i manipulacije u domaćinstvu. Kada je u pitanju svinjsko meso najveća opasnost dolazi od kampilobaktera, od ešerihije koli i salmonele. Kada je u pitanju goveđe meso najveća opasnost preti od fatalne nažalost šigatoksigenske ešerihije koli i takođe salmonele i kada je u pitanju meso živine najveća opasnost preti od kampilobaktera i salmonele. Radi se dakle o nekih pet ili šest mikroorganizama čija frekvencija je nažalost, kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji, najčešća kada je u pitanju crevno trovanje hranom", istakao je dr Velebit za UNU.

Pojačane kontrole poslastičarskih proizvoda i sladoleda: U junu utvrđene brojne nepravilnosti

Može li se prepoznati kontaminirano meso

"Ne može, to je mit u koji veruju potrošači i mediji. Meso koje je kontaminirano nužno ne menja svoja senzorska svojstva, moguće je da ne pokazuje sliku promena, sluz, diskoloraciju i neprijatni miris. Ako se sve to pojavi, meso svakako nije za upotrebu. Kada su u pitanju mala deca, trudnice, starije osobe i imuno-kompromitovane osobe, oni konzumacijom i malo takvog mesa veoma burno reaguju, kod nekih mikroorganizama i fatalno. Najveća zabluda je proces čuvanja mesa i temperature", poručio je stručnjak i dodao:

"Meso se mora čuvati na temperaturi manjoj od 5 stepeni ili više od 60 stepeni. Osnovni mit je da se meso može čuvati na sobnoj temperaturi duže vreme, sme da stoji najviše dva sata, ako je temperatura viša od 32 stepena to se smanjuje na 60 minuta. Meso sa dresingom se brže kvari, preporuka je da se dresing stavlja u momentu služenja mesa. Tradicionalni uslovi čuvanja hrane u domaćinstvu odaju utisak da će se broj mikroorganizama smanjiti, što nije potpuno tačno. Zamrzavanjem se oni stavljaju u stanje mirovanja, a kad počne odmrzavanje dolazi do ubrzanog razmnožavanja tih mikroorganizama i postaju aktivni. Odmrzava se u hladnoj vodi ili u frižideru. Kada je meso pečeno, treba da se konzumira u naredna četiri sata, idealno je u naredna dva sata, nikako posle nekoliko dana. Ne treba podgrevati ništa što je bogato skrobom, testenine, pirinač, mogu biti fatalne posledice".

Prema rečima dr Velebita, piletina je podložnija bržem kvaru, crvena mesa su stabilnija i treba im duže vremena da se primeti promena u kvalitetu.

"Fermentisane kobasice, poput čajni i kulena, mogu nositi sa sobom rizik od salmonele i listerije. Problem kod listerije što može biti fatalna, a posebno su ugrožena deca, trudnice i starije osobe, u Srbiji je smrtnost 30 procenata. Kada vidite promenu boje na suvim proizvodima, to znači da je došlo do mikrobioloških promena ili užeglosti. Manje je izraženo sve to na vakum pakovanjima", rekao je i dodao:

"Što se tiče jaja, tu je salmonela najveći rizik, ljusku ne treba prati, kako ne bi mikroorganizmi ušli u jaje. Ako je u žumancetu prisutna crvena tačka, to znači da je kontaminirano i da nije za korišćenje, može da se koristi ako se tvrdo skuva, jedino u tom slučaju. Jaja mogu da se čuvaju 30 dana od proizvodnje, u frižideru, ali ne u vratima, nego na srednjoj polici gde je najhladnije“, rekao je za UNU dr Velebit.

Velika zabluda o zamrzavanju: Ako ovo meso stoji u vašem zamrzivaču duže od tri meseca, odmah ga bacite

Najgore mesto za čuvanje mleka: Svi ga stavljamo u ovaj deo frižidera, a stručnjaci kažu da je to greška