Kako su Finci iskorenili vršnjačko nasilje: Korstili su jedan poseban metod

Nastao je 2007. i iste te godine je smanjio slučajeve vršnjačkog nasilja za 40 odsto. Nije tajna da su finske škole pružile odličan primer koji su sledile mnoge druge zemlje. Svetski uzor su postali kreiranjem KiVa programa protiv vršnjačkog nasilja. Ova obrazovna inicijativa je od vitalnog značaja, piše Nova S.

Šta je KiVa metod

Metod KiVa je kreiralo finsko Ministarstvo obrazovanja. KiVa je skraćenica od „Kiusaamista Vastaan“, što na finskom znači „protiv maltretiranja“. Nastao je 2007. godine i iste godine je smanjio slučajeve vršnjačkog nasilja za 40 odsto. Čak 90 odsto finskih škola ga je već primenilo i uspeli su da eliminišu slučajeve maltretiranja i nasilja u učionicama.

Cilj je da se učenici osveste, prepoznaju opasnosti vršnjačkog nasilja i počnu da brane one koji su žrtve maltretiranja. Deca prestaju da budu pasivni svedoci i znaju da ako se svi zajedno suoče sa nasilnikom (umesto da posmatraju), on to više neće učiniti ni jednom drugom detetu.

Program se zasniva na intervenciji i prevenciji, a evo kako funkcioniše:

Oni koriste virtuelno poštansko sanduče gde se slučajevi maltretiranja mogu anonimno prijaviti.

Imaju učitelja kojem mogu da veruju, jer deci u školi treba odrasla osoba koja ih sluša, razume i brine o njima. U vreme odmora nastavnici prate njihovo ponašanje.

Oni podržavaju žrtvu i senzibiliziraju svedoke. Ukupno tri stručna nastavnika su zadužena da umire žrtvu i da vode dijalog sa nasilnikom dok se problem ne eši.

Oni mnogo rade na emocijama i vrednostima. Deca uče kako da identifikuju šta njihovi vršnjaci osećaju kroz neverbalni jezik i rade na tome da imaju empatiju i poštovanje prema drugima.

Učenici koji učestvuju u KiVa programu dobijaju oko 20 časova u sedmoj, desetoj i trinaestoj godini. Na ovaj način stručnjaci mogu da identifikuju različite vrste maltretiranja u zavisnosti od uzrasta i rade na tome da ga okončaju.

Učenici se uče empatiji kroz različite igre i simulacije. U različitim scenarijima koji su im dati, oni moraju da odaberu koje će akcije preduzeti i kakve posledice mogu proizvesti iz tih radnji. Na primer, u jednoj igrici deca kontrolišu crtane avatare. U igri mogu biti svedoci maltretiranja stidljivog učenika. Oni moraju da odluče da li će braniti tog učenika i kako. Postoje posledice u zavisnosti od toga šta izaberu da urade, što ovu igru čini avanturističkom.

Učenicima se takođe daje podrška i povratne informacije o tome kako da pristupe žrtvama maltretiranja i da se uvere da su dobro. Igre im omogućavaju da „vežbaju“ da budu fini i šta da kažu nekome ko se oseća isključeno ili nepoželjno u grupi. Ovo poboljšava sposobnosti učenika da budu empatični i pružaju podršku žrtvama.

Nastojeći da se direktno bave ponašanjem nasilnika, KiVa instruktori su često vrlo kreativni u aktivnostima igranja uloga. Na primer, mogu da stave osobu za koju je veća verovatnoća da će maltretirati u poziciju žrtve, i obrnuto.

Zemlje koje to sprovode u praksi

Zbog svog uspeha, ovaj metod je primenjen i u drugim zemljama. U 2015. godini prihvaćena je prva faza implementacije programa KiVa protiv nasilja u Argentini, Kolumbiji, Španiji, Meksiku i Čileu. U to vreme sadržaj programa je bio dostupan samo na engleskom jeziku, pa je počeo da se koristi u dvojezičnim školama.

Druge zemlje kao što su Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Belgija, Italija, Luksemburg, Estonija, Švedska, Novi Zeland i Mađarska takođe su počele da koriste ovaj metod u nekim od svojih škola.