"Dobro Badnje jutro": Pitate se kako se čestita Badnji dan - evo odgovora

Prema narodnom običaju, muškarac koji je ranom zorom pošao u šumu po badnjak, pre sečenja drvetu čestita praznik sa "Dobro Badnje jutro" i moli da donese zdravlje i sreću porodici.

Ovo je samo jedan u nizu običaja koji su Srbi nasledili od svojih predaka i koje još uvek održavaju. Mnogi od njih su paganski, ali im je crkva kasnije dala hrišćansko obeležje, a nažalost, neki su i izgubljeni ili zaboravljeni. Ipak, izmenjeni ili prilagođeni životu u gradu, rituali koji počinju Badnjm danom se i dalje sprovode sa ciljem da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Pre česnice ide badnjača: Starinski recept za posnu pogaču - Badnje veče ne prolazi bez nje

Badnjak, pogača, suvo voće i žito

Badnjak koji su iz šume doneli muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, ostavlja se pored ulaznih vrata i tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Oni potom kolju pečenicu, najčešće prase, kao žrtvu za novo leto, koja se ponegde zove veselica ili božićnjar.

Domaćica za to vreme pravi božićni kolač i prikuplja sve vrste žitarica, suvog voća i jabuka u jedno sito, koje potom stoji u vrhu stola gde se večera.

"Putnik kroz vreme" pokazao kako se slavio Božić pre 125 godina

Badnje veče

Samo unošenje badnjaka u kuću trebalo bi da okupi celu porodicu. Domaćin kuca na vrata, a kada ukućani pitaju "ko je?" odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću".

"Dobro veče badnjače",  obraća se domaćica badnjaku dok otvara vrat.

"Srećno vam Badnje veče", odgovara domaćin unoseći ga u kuću.

"Bog ti dobro dao i sreće imao", otpozdravljaju ukućani.

Krompir salata idealna za Badnji dan: Jedan sastojak je čini potpuno drugačijom

Sa badnjakom u ruci, domaćin obilazi kuću, dok ga ukućani prate. Po celoj kući posipa se i slama, posebno na mestu gde će biti postavljena večera, a tek preko nje se postavlja stolnjak. Porodica po starom običaju jede na podu i sedi na slami.

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić, a običaj njihovog nalaganja na vatru veoma je star.

Deca grančicama raspaljuju vatru govoreći "koliko iskrica, toliko parica, pilića..." i pritom nabrajaju stoku i životinje čije se blagostanje priželjkuje.

Vlada preporučila poslodavcima da Badnji dan bude neradan

Moderna porodica

Dok su pogača, kupovni badnjak i bogata trpeza običaji koji se mogu zateći i u modernoj porodici, retko koga možemo čuti da nekome čestita Badnji dan.

"Ovaj praznik čestita se jednostavnim pozdravom 'srećan Badnji dan', odnosno uveče 'srećno Badnje veče'. Posle ponoći već se može reći 'Hristos se rodi', na šta se odgovara 'vaistinu se rodi' ", objašnjava otac Gligorije Marković, prenosi Blic.

Ovako se nekada slavila Nova godina: Fotografija iz bivše Jugoslavije budi nostalgiju