Kako da hrana iz frižidera traje duže? Tri greške koje svi pravimo, a zbog kojih nam propadaju namirnice

Frižider je jedno od najsigurnijih mesta za čuvanje hrane, ali to nikako ne znači da je sterilan. Mikrobiolozi upozoravaju da su različite vrste bakterija i gljivica, uključujući i neke opasne patogene, uobičajeni stanovnici naših frižidera. Ovi mikroorganizmi se najčešće nakupljaju na mestima koja je teško očistiti, poput udubljenja u fiokama za povrće ili na donjim policama.

Brzo brisanje prosute tečnosti, održavanje temperature na oko 2 °C i pravilno korišćenje fioka mogu sprečiti njihovo širenje i značajno produžiti svežinu namirnica, piše Serious Eats.

Najveća greška pri pravljenju ajvara: Skraćuje posao, ali potpuno uništava ukus

Iako mnogi frižider smatraju najčistijim delom kuhinje, on je zapravo dom čitavog mikrobnog ekosistema. Potaknuti ponudom za testiranje prečišćivača vazduha za frižidere, koji navodno uklanja mirise i produžava svežinu hrane, postavilo se pitanje šta tačno živi unutra i kako se time može upravljati bez kupovine dodatnih i skupih uređaja.

Kako bi se došlo do tačnih odgovora, za pojašnjenja su se obratili profesionalcima: Donaldu Šafneru, profesoru i mikrobiologu, Kimberli Bejker, direktorki tima za sigurnost prehrambenih sistema, i Karli Luisi Švan sa univerziteta. Svi se slažu da je frižider, uprkos mikrobima, i dalje najbolji i najsigurniji alat za čuvanje hrane.

Ko su skriveni stanari vašeg frižidera

Analiza brisa sa polica frižidera uglavnom bi otkrila mikroorganizme koji uzrokuju kvarenje – bakterije i gljivice koje se razvijaju u hladnim i vlažnim uslovima, te sa vremenom razgrađuju hranu. Posebno su česti psihrotrofni mikroorganizmi, poput bakterije Pseudomonas, koja je odgovorna za kvarenje ohlađenih životinjskih proizvoda, a nalazi se i na svežem voću i povrću.

Ove bakterije se razmnožavaju na niskim temperaturama, zbog čega se, na primer, mleko kvari i postaje kiselo. Istraživanje Univerziteta u Padovi, koje je obuhvatilo 293 kućna frižidera, pokazalo je da je otprilike polovina imala nivo mikroba koji bi se u prehrambenoj industriji smatrao potpuno neprihvatljivim.

Iako ove bakterije uzrokuju da povrće uvene ili mleko ukisne, one uglavnom nisu opasne za ljude.

"Patogeni uzrokuju bolesti, dok organizmi kvarenja samo čine hranu neugodnom za jelo. Kvarenje može izazvati mučninu ili nagon za povraćanjem, ali to je prvenstveno psihološka reakcija", objašnjava Šafner.

Međutim, u frižideru se mogu naći i patogeni koji prenose ozbiljne bolesti, poput salmonele i ešerihije. Većina njih se ne razmnožava na niskim temperaturama, ali mogu da prežive. 

Opasna izuzetak je Listeria monocytogenes, koju su stručnjaci istakli kao najproblematičniji patogen jer aktivno raste u hladnom okruženju. Listerija se najčešće povezuje sa suhomesnatim proizvodima, viršlama, mekim sirevima i pakovanim salatama, a posebno je rizična za osobe sa oslabljenim imunitetom.

Frižider je takođe stanište gljivica – buđi i kvasaca. To su iste one buđi koje stvaraju plavo-zelene mrlje na limunu, tamne tačke na povrću i sivu buđ na jagodama. Prema rečima stručnjaka, buđ u frižideru je prvenstveno problem kvarenja, a ne same bezbednosti hrane, jer toksini postaju opasni tek kod vidljivog i masovnog rasta, a do tada bi se hrana svakako već bacila.

Kraj mukama sa čišćenjem: Jednostavno i jeftino rešenje za potpuno čistu fritezu na vruć vazduh

Gde se mikrobi najviše skrivaju

Spomenuta italijanska studija otkrila je da je donja polica frižidera najčešće mesto sa visokom koncentracijom mikroba. Bakterije se najviše nakupljaju na mestima koja je teško očistiti.

"Jedna od najprljavijih zona su fioke za voće i povrće jer se često ne čiste i ne dezinfikuju, a ponekad se čak ni ne prebrišu", ističe Bejker i dodaje da su ivice i žlebovi fioka posebno problematični jer su teško dostupni.

Takođe, na gumenim zaptivkama (gumama) na vratima može se razviti buđ, koja se pojavljuje kao sive, ružičaste ili crne mrlje koje se lako previde tokom brzinskog čišćenja. Uz to, police na vratima frižidera su najviše izložene promenama temperature prilikom otvaranja, a te oscilacije direktno utiču na brzinu rasta bakterija.

"Ako vam mleko inače traje sedam dana, a frižider je podešen na 5,5 °C, spuštanje temperature na 1,6 °C produžiće mu rok trajanja na više od 11 dana", napominje Šafner.

Šta zaista možete da učinite: Jednostavni saveti koji rade posao

Dobra vest je da smanjenje rizika ne zahteva potpunu reorganizaciju ili kupovinu skupih uređaja, već samo nekoliko ciljanih, pametnih navika:

• Koristite termometar za frižider: Pratite stvarnu temperaturu, a ne samo brojku na termostatu. Preporučuje se da temperaturu postavite na 2 °C kako bi se ublažile promene koje nastaju stalnim otvaranjem vrata.
• Odmah brišite prosutu tečnost: Prosuta tečnost je glavni put prenosa bakterija. Ovo se odnosi na sokove iz sirovog mesa, ali i na običnu kondenzaciju iz kesa sa povrćem ili vodu.
• Ne perite voće i povrće unapred: Voće i povrće ne bi trebalo prati pre stavljanja u frižider, osim ako ga nakon toga potpuno ne osušite, jer vlaga ubrzava razvoj mikroba.
• Pametno planirajte potrošnju: Prvo iskoristite najkvarljivije namirnice, poput bobičastog voća i lisnatog povrća, a čvršće plodove kao što su šargarepa, kupus i jabuke ostavite za kasnije.

San o frižideru koji je stoprocentno bez klica je nemoguć, ali to i nije krajnji cilj. Umesto stvaranja sterilnog prostora, ključno je stvoriti nepovoljne uslove kako se postojeći mikroorganizmi ne bi mogli razmnožavati.

Mnogi ne znaju šta ovaj simbol na rerni zapravo znači: Od njega zavisi kako će jelo ispasti

Bez neprijatnih mirisa u stanu: Jednostavni i jeftini načini da ublažite intenzivan miris kuvanog kupusa