MIisterija Sicilije: Zašto je prelepo mesto postalo "grad duhova" koji svi zaobilaze?

Valovita brda prošarana poljima, maslinjacima i vinogradima prizor su koji vas prati u ruralnom delu Sicilije, naročito na putu koji vodi od Palerma do Mazare del Vala.

Međutim, ako skrenete kod Salemija prema Gibellini Nuovi, dočekaće vas neobičan prizor: čelična skulptura petokrake zvezde visoka 21 metar, delo sicilijanskog vajara Pjetra Konsagre.

Nepisana pravila koja bi svaki putnik trebalo da poštuje: Ovo nikako nemojte da radite u avionu

Porta del Belice označava ulaz u grad koji poseduje ogromnu zbirku savremene umetnosti, ali i reputaciju propale umetničke utopije, odnosno nadrealnog, postmodernog grada duhova.

Često nazivan sicilijanskom Marfom, po teksaškom gradu koji je postao središte savremene umetnosti, Gibellina Nuova izgrađena je sedamdesetih godina prošlog veka nakon što je Gibellina Vecchia (Stara Gibellina) uništena u zemljotresu.

Stari grad nije obnovljen u izvornom obliku niti zamenjen stambenim blokovima, već je u potpunosti ponovo osmišljen. Danas ga čine neobične crkve, široke ulice i trgovi koji podsećaju na nadrealizam Đorđa de Kirika, kao i monumentalne javne skulpture i brutalističke zgrade. Početni entuzijazam oko novog grada brzo je splasnuo, a ljude je polako zamenio korov.

Šokantne činjenice o Valentinu: Imao je svog dvojnika i sa udatom ženom bio u posebnoj vezi

Smeštena na brežuljku u dolini Belice, Gibellina Vecchia imala je oko šest hiljada stanovnika sve dok 15. januara 1968. godine zemljotres jačine 6,4 stepena Rihterove skale nije razorio većinu vekovima starih zgrada i usmrtio stotine ljudi. Institucija zadužena za obnovu, ISES, tada se inspirisala modernim urbanističkim modelima i odlučila za neobičan koncept. Međutim, Italijanima se novi izgled grada nije dopao – upoređivali su ga sa planinskom kolibom usred pustinje.

Plan je od samog početka bio kontroverzan. Ludoviko Korrao, poznati progresivni advokat i strastveni kolekcionar umetnina, snažno se uključio u viziju nove Gibelline. U gradu koji je predstavljao prazno platno video je priliku za stvaranje središta mediteranske umetnosti i kulture. Korrao je verovao da Gibellina može da odražava kulturni mozaik svojih uticaja i da ga oživi kao centralni deo sicilijanskog identiteta. Izabran je za gradonačelnika 1969. godine, a već 1970. uputio je poziv umetnicima, arhitektama i intelektualcima da učestvuju u stvaranju novog grada.

Glasine o korupciji

Nisu svi delili Korraovu viziju; skepticizam je rastao, naročito početkom sedamdesetih godina, kada su se pojavile glasine o korupciji. Ipak, tokom osamdesetih godina grad je nezaustavljivo rastao. Izgrađeni su Chiesa Madre, monumentalna crkva u obliku sfere, Torre Civica – betonski toranj koji obeležava vreme zvukovima, kao i brutalistička građevina – Teatro.

Recite nam svoj omiljeni broj i reći ćemo vam ko ste: Rezultati će vas potpuno iznenaditi!

Danas Gibellina ima najveći broj umetničkih dela po stanovniku u Italiji. Festival Orestiadi, koji se tamo održavao, postao je jedan od najznačajnijih umetničkih događaja u Evropi, ali se posetioci nisu zadržavali.

Postepeni pad

Tokom godina, nedostatak sredstava doveo je do propadanja dela projekata, a broj stanovnika se postepeno smanjio sa šest na oko tri i po hiljade ljudi. Grad, projektovan za 50 hiljada stanovnika, često je opisivan kao savršeno geometrijski, ali hladan.

Do kraja devedesetih godina Gibellina je proglašena neuspelim eksperimentom. Danas više od 30 hiljada ljudi poseti grad tokom velikih događaja, ali van tih perioda Gibellina i dalje deluje kao postmoderni grad duhova. Stručnjaci veruju da bi uz bolju infrastrukturu i zajedničku viziju mogla da postane celogodišnja kulturna destinacija, a da li će se to zaista dogoditi – ostaje da se vidi.

Danas je "tužni ponedeljak": Kako je marketinški trik postao globalni fenomen?

Nebo se otvara u ponoć: Večeras pogledajte uvis i poželite želju za Bogojavljenje