Nemački snežni džin: Upravnici planinskog kampa napravili sneška od 11,5 metara

Upravnici jednog planinskog kampa u Nemačkoj napravili su džinovskog sneška visokog 11,5 metara, a za to im je bilo potrebno oko 300 kubnih metara snega, prenose danas nemački mediji.

Upravnica kampa u Hanenkleu, u planinama Harc, Lidija Bečer, kazala je da je verovatno u pitanju najveći sneško u severnoj Nemačkoj, preneo je Špigel.

Srbija na udaru sibirskog anticiklona: Kreće nova faza zime, spremite se na mraz i niske temperature

Prvi snimci amazonskog plemena: Sve je iznenadila njihova reakcija na nepoznato

Samo cilindar, koji nosi džinovska figura, visok je tri metra, navodi list.

U pravljenju sneška učestvovalo je oko 30 ljudi, uključujući vatrogasce, stručnjake za građevinska vozila i nekoliko kampera.

Najpre je od stubova napravljena struktura visoka četiri metra, a zatim je od dasaka napravljen krug u koji je ubačen sneg i potom sabijen pomoću vatrogasnog creva i dosta vode.

Glava sneška je zatim postavljena na ovu strukturu i dodat je šešir. 

Napolju ciča zima, a u mislima plaže: UNA pita - da li ljudi već počinju da planiraju letnje odmore?

Glava i telo snežnog čoveka su zaobljeni i oblikovani lopatama, dok su oči, nos, usta i dugmad napravljeni od čelika.

Konačno, sneško je dobio dugačak, ručno heklani, zeleni šal dug 15 metara, i ime: Lars Veliki, po mužu Lidije Bečer, Larsu Rumu, koji je bio ključna ličnost u pravljenju ove figure od snega.

Posle sedam sati rada, sneško je bio završen, a onda je usledila proslava, ispričala je Bečer. 

Zašto je svuda zavladala nostalgija za 2016. godinom?

Ona je dodala da su ideju za džinovskog sneška ona i njen muž dobili kada su čuli za tradiciju džinovskog snežnog čoveka u Bišofsgrinu u planinama Fihtel.

Tamo se ogromni sneško pravi svake godine tokom karnevalske sezone.
Bečer naglašava da se nije radilo o takmičenju, već o pitanju šta da se radi sa svim snegom u kampu.

Pošto je u planinama Harc trenutno pravi mraz, XXL sneško će verovatno ostati da stoji još neko vreme, navodi Špigel.

Kuhinja iz 1949. bila je praktičnija od modernih rešenja: Zašto smo skrenuli s tog puta?

Ipak nije Rusija u pitanju: Ovo je zemlja sa najviše snega na svetu