Običaj koji se lepi za prste: Zašto se za doček srpske Nove godine ne jedu živina i govedina?

Praznični dani su na izmaku. Još večeras da dočekamo srpsku Novu godinu i onda možemo na dijetu... Osim ako sutra ne slavite Svetog Vasilija, ili 20. januara Svetog Jovana, ili 27. januara Svetog Savu, ili 14. februara Svetog Trifuna - i to su samo veće slave u narednih mesec dana..

Bilo kako bilo, u Srbiji se 13. januara slavi doček Nove godine po julijanskom kalendaru ili pravoslavne Nove godine, a kao i za ostale praznike i za ovaj se vezuju brojni običaji. Posebna važnost pridaje se trpezi, a postoji jedno pravilo od kog domaćice zarad zdravlja i sreće svojih ukućana nikada nisu odstupale.

Kako običaji i nalažu, uoči srpske Nove godine priprema se bogata svečana večera, a ukućani sa prijateljima i rođacima u veselju čekaju ponoć i 14. januar, poznat i kao Mali Božić.

Zašto je obavezna prasetina?

Te večeri na sto se iznose razne zimske đakonije - pršuta, slanina, čvarci, kiseli kupus, turšija, ajvar, kajmak, sir i naravno meso. Ali ono nikako ne sme da bude živinsko, niti goveđe, već isključivo praseće ili jagnjeće.

A to je zato što se prase smatra dinamičnom životinjom koja se puno kreće, pa bi i mi tako trebalo da uđemo u Novu godinu.

Doček pravoslavne nove godine: Opštine ne štede na honorarima za nastupe pevača

Ne preporučuje se da jedete živinsko meso i govedinu jer piletina i ćuretina asociraju na prljavštinu i siromaštvo, a govedina na stagnaciju. Zapravo, nekada davno naši preci retko su jeli živinu, nju su koristili da im nosi jaja.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu vasilicu. U ponoć se jedu i krofne, a u jednu se stavi zlatnik, pa se smatra da onaj ko ga nađe ima sreće tokom cele godine.

Srpska Nova godina, poznata i pod nazivom Mali Božić, počinje 14. januara i tada se obeležavaju još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.