U Rusiji pronađen netaknut vunasti nosorog star 32.400 godina

Izuzetno dobro očuvan vunasti nosorog pronađen je u blizini reke Tirekhtjah u ruskoj Jakutiji.

Zamrznuti leš je star 32.400 godina, a tim istraživača predvođenih Genadijem Boeskorovom s Geološkog instituta za dijamante i plemenite metale je obavio analizu.

Ovo biće nazvano "Abyisky rhinoceros" je dalo naučnicima unikatan uvid u prošlost. Iako je star više od 32.000 godina, mnogi delovi mekih tkiva nosoroga, koža i vuna su netaknuti u permafrostu.

Vunasti nosorog je bio velika, čupava životinja s dva roga, koja je živela u Evroaziji tokom pleistocena. Ova stvorenja su naučno poznata pod nazivom Coelodonta antiquitatis. Vunasti nosorozi su živeli uz vunaste mamute tokom ledenog doba kao druge najveće životinje u svom ekosistemu.

Mamuti u epruveti? Ipak nemoguće, ali otkrilo se koje životinje su im veoma slične

U novom istraživanju je jedno od najfascinantnijih otkrića bila njegova mladost. Njegova kratka, svetla dlaka ukazuje na to da je reč o uginuloj mladoj životinji staroj o otprilike četiri i po godine.

Možda najiznenađujuće otkriće je bila masna grba na leđima nosoroga. Ova "anatomska posebnost" nikada ranije nije viđena kod vunastih nosoroga. Prisustvo sličnih masnih depozita kod vunastih mamuta ukazuje na to da su služili za izolaciju ili pohranu energije.

Prema istraživanju, analize vune su otkrile tragove vodenih buha i parazitskih rakova koji su izumrli na tom području.

Virus star 48.500 godina ponovno probuđen iz večnog sibirskog permafrosta

Vunasti nosorozi su bili sisari koji su se hranili biljkama i naseljavali su severne delove Evroazije, posebno Sibir, milionima godina do svog izumiranja pre oko 10.000 godina.

Nekada su bili uobičajen prizor u severnim regijama Euroazije, lutali su ledenim pejzažima zajedno s mamutima, vukovima i pećinskim lavovima. Uprkos njihovom velikom broju, pronađeno je tek nekoliko dobro očuvanih primeraka, prenosi Klix.ba.