Zašto ljudi veruju u svoje laži i sumanute teorije?

Najnovija istraživanja pokazuju da je samoobmana često put do poverenja drugih ljudi. Tačnije ljudi veruju u svoje laži i misle da će tako navesti druge da im veruju.

Stručnjaci ističu da je samoobmana vešto skrivena ispod svesne svesti.

Kako piše BBC mnogi ljudi nesvesno koriste samoobmanu da bi učvrstili ego.

Prema najnovijim istraživanjima dobar deo ljudi koji lažu i sebe i druge misle da su pametniji nego što jesu. Takođe je konstatovnao u jednom istraživanju, da su verovanja onih koji se samoobmanjuju iskrena i iznenađujuće čvrsta uverenja.

Samoobmana je način zaštite sopstvenog osećaja morala a to znači da ljudi sebe doživljavaju kao dobre čak i kada njihovi postupci sugerišu drugačije.

Prema jednoj drugoj teoriji samoobmana omogućuje ljudima da budu sigurniju i ubedljiviji u ono što govore.

Sve u svemu, zaključuje se da naš mozak može da nas prevari da poverujemo u stvari koje nisu istinite.

Zanimljivo je da želja ljudi za boljim društvenim statusom povećava sklonost ka samoobmani. Dešava se to i kada smo ugroženi od drugih ljudi.

Stručnjaci upozoravaju da treba biti obazriv u negovanju samopouzdanja jer se može destiti da ono nije opravdano.

Zato se treba preispitivati, pronalaziti razloge da li su vaša uverenja pogrešna, upoređivati ih sa uverenjima drugih ljudi. Važno je prihvatiti svoje mane i izbegavati uverenje da je samoobmana svojstvena drugima ali ne i vama.