"Batut" izdao hitno upozorenje: U riziku pet kategorija stanovništva - kako izbeći toplotni stres

Po biometeorološkoj prognozi Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u sredu i četvrtak, 19. i 20. juna, vreme u Srbiji će biti opasno po zdravlje. Može da dođe do toplotnog stresa a u riziku je pet kategorija stanovništva.

U najavi toplotnog talasa u Srbiji do 23. juna, navodi se između ostalog da će 22. juna u većem delu Srbije vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha biti u u kategoriji opasne pojave.

„Sa aspekta zdravlja ljudi, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, toplotni talas je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha iznad definisane kritične vrednosti“, podseća se na sajtu Instituta „Batut“.

Kako na svom sajtu navodi Institut „Batut“ u narednih 10 dana postoje uslovi za pojavu toplotnog talasa na teritoriji: Grada Beograda, Južnobačkog okruga, Severnobanatskog okruga, Srednjobanatskog okruga, Južnobanatskog okruga, Sremskog okruga, Mačvanskog okruga, Podunavskog okruga i Braničevskog okruga.

RHMZ izdao upozorenje na velike vrućine: Živa na termometru penjaće se do +40, dva dana biće najteža

Potencijalno se toplotni talas može javiti i na teritoriji severnobačkog, zapadnobačkog, kolubarskog, pomoravskog, borskog i niškog okruga.

„Prognozirane vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha u kategoriji veoma opasne pojave očekuju se na teritoriji južnobačkog okruga od 20. do 22. juna, severnobanatskog i srednjebanatskog 21. i 22. juna, a samo 22. juna na teritoriji teritoriji Grada Beograda i podunavskog okruga“, precizira se na sajtu Instituta „Batut“.

Na severu i pojedinim delovima zapadne i centralne Srbije očekuju se vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha u kategoriji opasne pojave u periodu od 19. do 23. juna, a 22. juna u većem delu Srbije, prenosi Blic.

Alarmi „Batuta“ upaljeni

Svoju tabelu upozorenja „Batut“ je podelio u 4 boje – zelenu, žutu, narandžastu i crvenu. Sve dok se tabela zeleni, vreme je bezbedno po zdravlje.

Po najnovijoj tabeli, alarmi se pale već sutra, a pogotovo će „svetleti“ u sredu i četvrtak.

Sutra su polja žutom bojom, što znači potencijalno opasno vreme, označeni: Surčin, Bečej, Kikinda, Zrenjanin, Loznica, Vršac i Ćuprija.

„Slabi su izgledi za pojavu ekstremnih pojava, koje bi mogle značajnije da poremete bazičnu fiziološku ravnotežu organizma. U ovoj zoni termalnog komfora neophodno je preduzimanje mera prevencije, u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim mikroklimatskim uslovima, poput: povišene temperature vazduha, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, smanjene brzine strujanja vazduha i povećanog indeksa UV zračenja.

Postoji potencijalna opasnost od sunčanice i toplotne iscrpljenosti.

Mere prevencije:

• Neophodna je nadoknada tečnosti, odnosno održavanje termoregulacije unosom dovoljne količine tečnosti, kako pre, tako i u toku trajanja izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi, bez obzira na subjektivni osećaj žeđi
• Izbegavanje alkohola i previše kafe i šećera
• Treba uzimati manje, a češće obroke, i izbegavati hranu hranu sa visokim sadržajem proteina.
• Odeća bi trebalo da je od prirodnih tkanina velike poroznosti za vazduh, zbog olakšanog isparavanja znoja i uticaja ubrzanog vazdušnog strujanja u intimnoj zoni

Narandžasta boja – opasni vremenski uslovi

U sredu i četvrtak će se pored žutih, upaliti i narandžasti alarmi, koji sugerišu opasne vremenske uslove.

U sredu, 19. juna prognozirane su temperature i do 36 stepeni, a narandžasti alarmi će se upaliti u: Beogradu, Bečeju, Kikindi, Zrenjaninu, Loznici, Valjevu i Ćupriji.

U četvrtak, kada će maksimalne temperature biti i do 37, koliko se prognozira u Bečeju i Zrenjaninu, narandžasti alarm će biti u: Beogradu, Bečeju, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Novom Sadu, Velikom Gradištu, Vršcu, Smederevskoj Palanci, Ćupriji i Negotinu.

Povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa – mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti. Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, odnosno poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine)“, navodi se na sajtu „Batuta“.

Mere lične zaštite

• Odeća bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a čija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogućava uspešnije odavanje toplote.
• Redovna rehidracija u toku celog dana, nevezano za stepen fizičke aktivnosti ili osećaj žeđi.
• Ukoliko se radi o starijoj populaciji ili nezaposlenima, sve teže kućne poslove (pranje rublja, tepiha, zavesa…) trebalo bi obavljati u hladnijoj polovini dana (jutro, veče).
• Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature.
• Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu rehidraciju u toku boravka na toplom.
• Posebnu pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim na higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu hrane, jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa.

Crvena boja – veoma opasni vremenski uslovi

Crvena boja znači ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.

Mere prevencije

• Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati, kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.
• Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature.
• Redovni unos tečnosti (1 čaša vode/20 min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.
• Pojava toplotnih edema gornjih i donjih ekstremiteta prevenira se regularno obavljenom aklimatizacijom na uslove povišene spoljne temperature vazduha (promena klimatskih zona). Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 – 2 dana.
• Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražiti hitnu lekarsku pomoć.

Toplotni udar najteža komplikacija toplotnog stresa

Toplotni udar se smatra najtežom komplikacijom termičkog odnosno toplotnog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.

Krajnji ishod pokušaja kompenzacije poremećenog sistema termoregulacije je njen potpuni kolaps, što rezultira prestankom odavanja toplote evaporacijom znoja, usled čega koža postaje suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40 stepeni.

• Simptomi:
  Povišena telesna temperatura koja prelazi 40 stepeni
• Kod 50 do 75 odsto obolelih konstatovan je prestanak znojenja
• Suva i topla koža
• Ubrzana srčana radnja
• Osećaj izgubljenosti, drhtanje, iritabilnost, sve do mentalne konfuzije
• Zaposlene koji postanu iracionalni ili konfuzni, ili pak izgube svest u toku rada obavezno bi trebalo smatrati žrtvom toplotnog udara, što zahteva urgentnu medicinsku pomoć.
•  

Do pružanja medicinske pomoći trebalo bi učiniti sledeće:

• Dislocirati obolelog u hladniji prostor.
• Ukloniti višak odeće.
• Ovlaživati kožu vodom.
• Izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju.