Da li "januarska depresija" zaista postoji? Đukić Dejanović za UNU objašnjava kada treba potražiti pomoć

Januar se često smatra najdepresivnijim mesecom u godini zbog kombinacije postpraznične praznine, finansijskog pritiska, kratkih dana i povratka obavezama. Nakon euforije praznika, mnogi se suočavaju sa umorom, padom raspoloženja, anksioznošću i osećajem bezvoljnosti. 

Koliko je takozvana "januarska depresija" stvaran psihološki fenomen i kada je vreme potražiti stručnu pomoć? Odgovor na ovo pitanje dala nam je u emisiji "Podne" neuropsihijatar prof. Slavica Đukić Dejanović, koja ističe da mesec januar potencira svojstva koji svaki čovek ima. 

Naglo porasla upotreba lekova za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti

Uvek vam je hladno? Lekari upozoravaju - ovo može biti znak ozbiljnog problema

"Vedre osobe će reći ulazim u Novu godinu, možda će biti bolje. Ljudi koji su optimistično orijentisani će doživeti januar kao mesec koji je dug, a kada prođe - da posle njega ide kratak februar. Oni traže nešto što je pozitivno. Januar je traumatizujući faktor kod onih koji imaju malo depresivnu strukturu, koji imaju sklonost anksioznosti, koji su ispunjeni strahovima zbog situacije na poslu, u porodici, sa finansijama, koji su u bilo kojoj vrsti neizvesnosti i doživljavaju da počinje
nova godina koja im nije ponudila šansu", rekla je Đukić Dejanović za UNU.

Ona je objasnila da je početak nedelje, meseca, a posebno Nove godine, za depresivno strukturisane odnose, početak novih problema i novog gubitka volje i motiva.

"U januaru zaista imamo u ordinacijama nešto veći broj depresivnih osoba nego što je to u ostalim mesecima. Da bi se reklo za nekog da ima depresivnu bolest, to je ozbiljna bolest, on treba da ima simptome poput gubitka volje, raspoloženja, motivacije, radosti, čitav niz telesnih simptoma , gubitka apetita, poremećaj sna, u kontinuitetu dve nedelje. Tuga je znak empatije, fiziološko stanje, a depresija je vrlo ozbiljno oboljenje. Može biti blaga, umereno teška i teška", naglasila je Đukić Dejanović i dodala:

"Oni koji imaju blagu depresiju, oni lepo reaguju na reč, na razgovor, da ih saslušate u ordinaciji i da im se pokaže da se nalaze na raskrsnicama i da imaju više alternativa. Umereno teška depresija iziskuje lekove, a teška je ona koja se završava u bolničkim uslovima, a neke osobe imaju i hronicitet. Ne treba reći teško depresivnim osobama da ne budu tužni, da nemaju razloga za tugu, da ih podsećaju da imaju porodicu, stan, posao, platu, to ih gura ka suicidnim mislima. Oni koji imaju ponovljenu depresivnu krizu, njima treba reći - ti si bio već u toj fazi, iz nje si izašao i ova će proći".

Dobra rečenica podrške, prema rečima prof. Đukić Dejanović, je - "jeste, ti jesi u krizi, kriza je teška, osećaš se u kao u tunelu u kom je mrak, izaći ćeš iz tog tunela, napolju je svetlost".

"To da nadu čoveku, da vam poveruje i da ga razumete. Bensedinski lekovi, zvali smo ih pilule sreće, opuste čoveka kad je napet, olakšavaju san i opuštaju mišiće. Kad ste anksiozni, kad se sekirate, u grču ste, bol imate u mišićima. Ali to su lekovi koji se ne koriste da bi lečili neku bolest, nego su simptomatski lekovi, i mogu se koristiti jedino kada ih lekar prepiše. Lekar tačno vidi da li je taj lek nekome potreban, ako je potreban to je neki kratak rok, maksimalno četiri nedelje. Stvaraju zavisnost i ne treba ih piti stalno, niti treba slušati komšinice i piti na svoju ruku iz neznanja bez recepta lekara, to je krivi put", objašnjava sagovornica i dodaje da ti lekovi ne leče depresiju, već okupiraju neželjene efekte antidepresiva.

Prof. Đukić Dejanović ističe da su antidepresivi različiti veoma i dodeljuju se pacijentu tek nakon duboke analize stanja, svakome lek koji je najbolji za njegovo psihičko stanje, a ne prema aktuelnosti leka.

U Rusiji razvijen lek za lečenje hepatitisa B: Mogao bi se koristiti za lečenje raka?

Znaci da ne pijemo dovoljno vode: Često ih ignorišemo