Da li na spavanje idete kad treba ili u zoru: UNA pita - ima li zdravstvenih rizika za "noćne ptice"?

Iako možda bolje funkcionišete tokom noći, i ako vam je tada bolja koncentracija pa se odlučujete da učite, radite ili jednostavno volite kasnije da odete na spavanje, vaše srce se ne slaže sa tim. Najnovija studija pokazuje da tzv. noćne ptice imaju veći rizik od srčanog i moždanog udara. UNA je proverila šta kažu naši lekari i kako ljudi koji rade noću podnose ovakav način života.

Društvo, izlasci i provod do kasno u noć, šta tu može poći po zlu osim kasnijeg buđenja i manje produktivnog dana? Ipak, iako neki tvrde da noću najbolje uče i rade, naučnici upozoravaju da večernji tipovi imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Proverili smo i kakvo je iskustvo nekoga ko je 20 godina menjao dan za noć.

'Noćne ptice' vreme je za ustajanje: Trikovi za lakše razbuđivanje

Bolje funkcionišu dok drugi spavaju: Ovo su noćne ptice horoskopa

"Bio sam mlađi, željan ostvarenja, išao sam za nekim svojim ciljevima i u tom trenutku mi je to izgledalo normalno. Nisam imao svest koliko gubim od dana kada legnem kasnije. Prvo što sam osetio bio je taj umor", rekao je di džej Marko Gojković.

Umor je samo jedan od simptoma kada se poremeti biološki ritam.

"Javljaju se nervna nepetost, nadraženost. Srce nekad počinje brže da lupa, da radi, brže dođe do skoka pritiska, javlja se nekad slabost, malaksalost, pogotovo posle dužeg perioda. Zato što čovek radi protiv svog biološkog ritma, u suprotnom pravcu ide", navodi kardiološkinja Zagorka Basta.

"Noćne ptice" prave pametnice: Ljudi koji kasno ležu imaju superiorne kognitivne funkcije

Da li će organizam reagovati ili ne, prema rečima stručnjaka, zavisi od učestalosti kasnog odlaska na spavanje. Kod ljudi koji rade noću ključno je koliko se često noćni rad ponavlja i koliko traje. Faktori koji su individualni jesu genetika i životna dob. Loše navike kao što su konzumiranje cigareta, manjak kretanja, neredovni i nezdravi obroci, često prate "noćne sove".

"Ja sam dvadeset godina u muzici, mislio sam da mi je stradao sluh i dobio sam neko zujanje u ušima. Posle toga sam obišao dosta lekara i ispostavilo se da imam tinitus. To je zujanje u ušima i neko stanje koje profesionalni muzičari većinom imaju", ističe Gojković.

Da bismo jasnije razumeli zašto nam telo i organizam ne reaguju dobro na budnost tokom noći, najpre moramo znati kako funkcioniše naš biološki ritam.

Zašto nam je zimi potrebno više sna: Stručnjaci imaju odgovor

"Oko 4, 5 luče se prirodno hormoni nadbubrežne žlezde - takozvani kortizol, koji omogućuje buđenje i dnevni rad. Ti hormoni koji se luče ujutru, njihov bazalni nivo pada sve do 9, 10 sati uveče. Onda se luče drugi hotmoni, odnosno jedna druga materija, a to je melatonin, koja deluje preko centralnog nervnog sistema. Omogućava čoveku da uđe u san i redukuje aktivnost svih naših unutranjih organa", zaključila je doktorka Zagorka Basta.

Tokom spavanja se organizam noću oporavlja i sprema za novi dan. Važno je da na vreme registrujemo signale svog organizma, usporimo kad treba i damo snu mesto koje zaslužuje, jer zdravlje se ne nadoknađuje, ono se čuva. 

Ko kaže da dremka ne valja? Imamo dobre vesti, samo pazite na ove stvari

Kako spavanje uz i najmanju svetlost utiče na zdravlje