Da li treba piti kefir svaki dan? Nutricionistkinja objašnjava koristi i preporučenu količinu

Kada je reč o namirnicama kojima se pripisuju brojne zdravstvene koristi, kefir je među najčešće pominjanima.

Tokom protekle godine pretrage za izraz „kefir napitak“ na britanskoj platformi Ocado porasle su za 105 odsto, dok trgovinski lanac Sainsbury's navodi da su se pretrage za običnim kefirom udvostručile, piše BBC.

Klima može biti opasna za starije: Evo na šta posebno treba obratiti pažnju

Zašto ste naduti posle jutarnje kafe ili čaja? Uzrok bi mogao da bude jedan dodatak

Iako svakodnevna čaša ili činija kefira može delovati kao novi trend, ovaj fermentisani mlečni proizvod deo je ishrane pojedinih naroda već stotinama godina.

Ali da li zaista postoji razlog za toliku popularnost i može li kefir da unapredi zdravlje?

Da li treba piti kefir svaki dan?

Dokazi o zdravstvenim koristima kefira i dalje se prikupljaju, ali redovno konzumiranje moglo bi da doprinese zdravlju creva, kao i unosu važnih hranljivih materija poput kalcijuma i proteina.

Za većinu zdravih odraslih osoba svakodnevno konzumiranje kefira može biti deo uravnotežene ishrane.

Šta je kefir?

Zbog blage prirodne gaziranosti kefir se često naziva i „šampanjcem među mlečnim proizvodima“. Najčešće je reč o fermentisanom mlečnom napitku, ali postoji i u gušćoj, jogurtastoj varijanti koja se jede kašikom. Dostupan je i vodeni kefir.

Srčani udar kod žena često ostane neprepoznat: Stručnjaci otkrili zbog čega

Tradicionalno se proizvodi pomoću kefirnih zrnaca koja podsećaju na sitne cvetove karfiola. Ona sadrže mešavinu korisnih mikroorganizama - dobrih bakterija i kvasaca. Dodavanjem u mleko započinje fermentacija, tokom koje napitak postaje gušći, blago kiseo i blago gaziran.

Kao i druge fermentisane namirnice, kefir sadrži žive mikroorganizme koji se povezuju sa pozitivnim efektima na zdravlje. Smatra se da može da doprinese zdravlju creva, varenju, imunitetu, metabolizmu, pa čak i mentalnom blagostanju.

Ipak, nisu svi kefiri isti. Zbog razlika u proizvodnji, pojedini proizvodi sadrže manje različitih korisnih bakterija, pa vredi obratiti pažnju pri izboru.

Da li je kefir dobar za zdravlje creva?

Kefir spada među najviše proučavane fermentisane namirnice.

Nedavni pregled 28 kliničkih studija ispitivao je njegov uticaj na metaboličko zdravlje - nivo holesterola, šećera u krvi i krvni pritisak - kao i na zdravlje creva.

Rezultati pokazuju da je konzumiranje kefira povezano sa poboljšanjem nivoa holesterola, krvnog pritiska i telesnog sastava, iako rezultati nisu bili ujednačeni, a većina istraživanja obuhvatila je mali broj ispitanika.

Kada je reč o zdravlju creva, postoje dokazi da kefir može da ublaži zatvor, a neka istraživanja pokazala su i smanjenje određenih pokazatelja upale.

Pozitivni rezultati zabeleženi su i kod osoba koje ne podnose laktozu. Pošto fermentacija smanjuje sadržaj laktoze, a mikroorganizmi olakšavaju varenje, osobe koje su pile kefir imale su manje tegoba nego nakon konzumiranja mleka.

Ipak, naučnici još ne mogu sa sigurnošću da potvrde sve zdravstvene koristi kefira. Dosadašnje studije bile su male, razlikovale su se po količini i vrsti kefira, a nisu sva istraživanja pokazala pozitivan efekat.

Razbolite se čim odete na odmor? Evo zašto telo popusti baš kada konačno počnete da se opuštate

Za sada su rezultati najubedljiviji kada je reč o zdravlju creva.

Pored toga, kefir je i hranljiva namirnica. Porcija od 250 mililitara sadrži oko devet grama proteina i oko 300 miligrama kalcijuma, što predstavlja više od 40 odsto preporučenog dnevnog unosa za odrasle.

Kako uključiti kefir u ishranu?

Kefir je dostupan u običnoj i voćnim varijantama. Razlikuje se po gustini, kiselosti i gaziranosti, pa vredi isprobati više proizvođača.

Može se koristiti svuda gde biste inače koristili jogurt - u smutijima, uz voće, granolu ili musli.

Običan kefir odlično se slaže i sa ljutim jelima, karijem i supama, a može da posluži i kao osnova za preliv za salatu uz maslinovo ulje, limunov sok i začine.

Koliko kefira treba piti dnevno?

Kefir nije čudotvorna namirnica i neće nadoknaditi lošu ishranu, ali može biti koristan dodatak zdravim navikama.

Ako tek počinjete da jedete fermentisanu hranu, imate sindrom iritabilnog creva ili osetljiv sistem za varenje, preporučuje se da počnete sa manjim količinama.

Stručnjaci savetuju da se počne sa oko 100 mililitara dnevno, a zatim postepeno poveća unos do jedne čaše, odnosno 250 mililitara, ukoliko vam odgovara.

Za najveći efekat na crevni mikrobiom važnija je redovnost nego povremeno konzumiranje većih količina.

Uz to, ako želite da očuvate zdravlje creva, kefir bi trebalo da bude deo raznovrsne, uravnotežene ishrane bogate biljnim namirnicama i vlaknima, a ne jedina namirnica na koju se oslanjate.

Nije više magična brojka 120/80, svako ima svoju granicu: Ovo je tabela normalnog krvnog pritiska

Toplotni talasi više pogađaju žene: Zašto su one osetljivije?