Deca, vakcinacija i kolektivni imunitet: Naša doktorka u UNICEF-u objasnila zašto je Srbija u problemu

Rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji dr Jelena Zajeganović Jakovljević izjavila je danas da, osim be-se-že (BCG) vakcine koja se prima u porodilištu, u Srbiji ne postoji dovoljan obuhvat vakcinacije od 95 odsto da bi se postigao kolektivni imunitet, ali da se situacija iz godine u godinu popravlja.

Srbi ozbiljno shvatili doktore: "U prvoj nedelji vakcinacije protiv gripa odziv veći nego 2023. godine"

"To je posebno važno za one bolesti koje se zaista brzo prenose, kao što su male boginje i pertusis. Ali, nažalost, mi osim vakcine koja se prima u porodilištu, BCG vakcine, nemamo obuhvat 95 odsto za ostale vakcine, mada se popravljamo iz godine u godinu", rekla je Zajeganović Jakovljević Tanjugu. 

Ona je rekla da je kritična bila 2021. godina zbog kovida, kada je došlo do značajnog pada u obuhvatu, pošto se srpski zdravstveni sistem tada prilagodio onome što je tada bila najveća pretnja.  

"Međutim, u godinama posle toga polako sustižemo određene obuhvate. Mada, i prošle godine, obuhvat za MMR vakcine bio svega 84 odsto nacionalno. Treba doći do 95 odsto. Treba zdravstveni sistem i naravno i roditelji da se malo jasnije i glasnije i usmerenije posvete tome da se dosegnu ti obuhvati.  Odnosno, da svako dete bude zaštićeno što je jako važno i treba svaki roditelj da uradi sve da svoje dete zaštiti jer nema potrebe da dobije bilo koje od bolesti koje se mogu sprečiti", naglasila je Zajeganović Jakovljević.  

Ona je objasnila da dete do svoje 14. godine prima 11 različitih vakcina i da je svaka važna. 

"Htela bih da pohvalim to što smo poslednjih godina uveli neke nove vakcine i radi se na tome da se i kalendar dodatno poboljša upravo zbog toga da ne bismo došli u situaciju da nam recimo mala deca završe sa pertusisom i umru zato što nisu zaštićeni. Pomenula sam pertusis zato što ne daje trajan imunitet, već mora da se obnavlja", rekla je doktorka.  

Ona je navela da dete već u drugom mesecu počinje sa vakcinacijom, prvo sa petaksija vakcinom, odnosno vakcinom koja štiti od difterije, tetanusa pertusisa, zatim od polija i od dečje paralize i od hemofilusa influenza i ta vakcina se prima u tri doze.

"Tek onda možemo reći da je neka prva zaštita uspostavljena, međutim posle imamo i prvu i drugu revakcinaciju,  u kasnijim godinama, a onda počinje i MMR vakcina koja u stvari štiti protiv morbila rubele i protiv zaušaka. I još je uvedena vakcina protiv pneumokoka koja se sada daje u dve doze i koja štiti od upale pluća pneumokokom i drugih bolesti koje može da izazove pneumokok", objasnila je Zajeganović Jakovljević.  

Sve o zarazi malim boginjama: Za UNU govore stručnjaci zašto je vakcinacija važna

Ona je naglasila da su te pobrojane vakcine obavezne, ali da se obaveznost odnosi samo na državu koja mora da ih obezbedi u dovoljnim količinama.

Zajeganović Jakovljević naglasila je da su neke zemlje u svetu, poput Italije, vratile obaveznost vakcinisanja i da u nekim od njih deca ne mogu da se upišu u škole bez vakcinacije, a da je u nekim zemljama premija za zdravstveno osiguranje manja kada je dete vakcinisano, jer deca koja nisu vakcinisana podležu većem riziku.  

"Tako da moramo biti osvešćeni u tom smislu i znati da to je jedno dobro činjenje. I mi se nadamo da će i varičela, i HPV koja je sada preporučena vakcina, i rotavirus, da će biti obavezne vakcine. Nauka napreduje i pruža nam neke mogućnosti da se zaštitimo od određenih bolesti  koje su sad već prisutne", naglasila je doktorka.

Da li će nevakcinisana deca ubuduće moći u vrtiće?