Dermatolog upozorava: "Koža pamti svako izlaganje suncu, zaštita je neophodna tokom cele godine"

Specijalista dermatovenerologije Bojana Novović izjavila je danas da građani moraju da vode računa o zaštiti kože posebnom tokom vrelih letnjih dana, ali i tokom čitave godine i da primenjuju sve preventivne mere zaštite od sunca i negativnih efekata koje nosi UV zračenje.

Novović je za Tanjug rekla da je važno jednom godišnje otići i na pregled kože.  

SPF 30 ili 50: Šta broj na kremi za sunčanje zaista govori i gde ljudi najčešće greše?

Onkolozi upozoravaju: Ova česta navika pod tušem može povećati rizik od raka

"Jako je važno da primenjujemo preventivne mere, pre svega  to se odnosi na dužinu boravka na otvorenom, na suncu. Treba izbegavati boravak od 10 do 16 sati i svakodnevno koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorom, minimum faktor 30 ili čak faktor 50. Taj faktor treba koristiti svakodnevno, nekih pola sata pre izlaska napolje i svaka dva sata ukoliko boravimo na otvorenom. Svakako savetujemo, kad je jako visoka temperatura i visok UV indeks, da se u tom središnjem delu dana i uopšte izlaganje suncu svede na minimum, i samo ukoliko je neophodno da boravimo napolju", istakla je ona.

Kako kaže, prvi znaci oštećenja od prekovremenog ultraljubičastog zračenja  su opekotine.

Leto, sunce i glikemija: Kako preživeti tropske vrućine i uživati na moru sa insulinskom pumpicom

"Tako da to treba, naravno, izbeći po svaku cenu, bilo da je to samo u vidu, crvenila i bolne osetljivosti, ili još gore, ukoliko se pojave plikovi na koži. Postoji taj kumulativni efekat, sabira se na neki način, i u kasnijem životnom dobu to može da kulminira, nažalost, i pojavom karcinoma kože, ali ne samo karcinoma, nego i brojnih i prekanceroza, i drugih brojnih znakova oštećenja na koži", rekla je Novović.

Dodala je da ukoliko se neadekvatno štitimo od sunca i od najranijih godina izlažemo našu kožu, može doći do jako ubrzanog starenja koje se ogleda pre svega na delovima kože koji su bili izloženi, to je lice, dekolte, ruke ili noge. 

"To bude pojava hiperpigmentacije, fleka na koži, zatim pojava proširenih kapilara, tih trajnih končastih kapilara na koži koji mnogima kasnije smetaju, a koji budu posle problematični za uklanjanje, recimo, ukoliko neko želi iz estetskih razloga to da reši. Zatim, gubi se sama elastičnost kože i kolagen, koža postaje lako dehidrirana, više nema tu svoju punoću i sjaj", navela je ona. 

Novović je preporučila da se čitave godine, bez obzira na godišnje doba koriste kreme sa visokim spektrom zaštite.

"Zatim, bitno je da  ne zanemarimo, oblačno vreme, jer i tada su prisutni UV zraci. Najbolji dokaz kako se na vetru i po oblačnom vremenu i te kako može izgoreti. Osobe koje su svetle puti, pre svega sa svetlom kožom, kosom i očima, one su u posebno velikom riziku. Treba, naravno, voditi računa ukoliko je neko u našoj porodici već imao karcinom kože", rekla je ona. 

Novović kaže da ako osoba boluje od nekih autoimunih bolesti ili ako dobije neku opštu terapiju koja može povećati rizik za neke neželjene efekte na koži, takođe treba biti obazriva na UV zračenje.

Mozak stari sporije uz ovih šest navika: Usvojite ih što pre

"Zatim, ukoliko imamo puno mladeža, ako dosta boravimo na otvorenom, bilo zbog aktivnosti koje volimo ili zbog posla koje obavljamo, sve su to neki rizični faktori koji treba da nas upute da nešto češće kontrolišemo kožu i da se štitimo svakodnevno", rekla je ona.  

Novović je rekla da je preporuka da pored krema sa zaštitnim faktorom, treba da biramo i garderobu koja nas štiti - tkanine da budu gustog tkanja, da prekrivaju što veće površine. 

"Preporuka je da se nose šeširi kako bi sa svojim većim obodom zaštitili regiju, recimo, lica, vrata i zaštitne naočare", dodala je ona. 

Istakla je da i osobe koje su i tamnije puti, treba da se zaštite i redovno kontrolišu kožu i mladeže. 

"Svakako apelujemo građanima da se redovno kontrolišu, bar jednom godišnje, to je uglavnom dovoljno. Nekada to bude i češće kod određenih pacijenata, ali generalno, savet je jednom godišnje da pregledaju svoju kožu, a smatra se da bi trebali bar jednom mesečno do dva meseca, da  sami sagledaju kožu, da li su se možda pojavile neke nove promene, da li se postojeći mladeži možda menjaju ili imaju, recimo, neku novu promenu koja je neobična, koja možda krvari, svrbi, nešto atipično", rekla je Novović. 

Kada osetite žeđ, već je kasno: Ovo su prvi skriveni znaci dehidratacije koje svi pripisuju umoru

Gubimo ga znojenjem, a izaziva srčani zastoj: Ovaj mineral je ključan tokom vrućina