Dr Delić za UNU o hantavirusu: Ovo su jasni simptomi, bolest ima dve faze - obratite pažnju gde jedete i pijete

Na kruzeru usred Atlantskog okeana, putovanje se pretvorilo u vanrednu zdravstvenu situaciju koja je uznemirila svetsku javnost. Troje umrlih, više sumnjivih slučajeva i virus za koji većina ljudi nikada nije ni čula, a može da bude izuzetno opasan.

Hantavirus – infekcija koju prenose glodari, a koja na ljude prelazi gotovo neprimetno, udisanjem čestica iz okoline.

Prvi simptomi liče na grip, ali kod težih slučajeva dolazi do naglog pogoršanja, ozbiljnih problema sa plućima i visokog rizika od smrtnog ishoda. Šta je zapravo hantavirus? Kako izgleda tok bolesti i u kom trenutku postaje opasan po život?

Evropska komisija se oglasila o hantavirusu: "Rizik za građane Evrope..."

U trci sa vremenom: Naučnici hitno razvijaju vakcinu protiv hantavirusa

Postoji li bojazan da se takav virus pojavi i kod nas? O tome smo u emisiji „Podne“ razgovarali sa našim lekarom specijalistom infektologije prof. dr Draganom Delićem.

Profesor Delić je u razgovoru za UNU da je hantavirus kod nas prisutan i da ne treba govoriti o njemu kao da je nepoznat na našem podneblju, ali da nema razloga za paniku.  

"Ne postoje ni epidemiološki, ni klinički razlozi da zbog toga neko brine. Drugo, da li mi infektolozi imamo iskustvo sa ovim virusom – imamo. Hantavirus ima 36 različitih podtipova virusa, s tim što se u našoj sredini neki virusi dokazuju, a u Južnoj i Severnoj Americi neki drugi. Kod nas ta infekcija ide obično sa bubrežnim sindromom, a kod njih sa plućnim sindromom. Kod nas je infekcija dokazana 1954. godine, a 1961. godine je opisana infekcija među vojnicima na logorovanju na Fruškoj Gori i to je ono što mi sporadično viđamo", rekao je dr Delić.

Ono što je poznato jeste da virus kreće od glodara, koji kroz svoj izmet kontaminiraju okolinu tim virusom.

„Domaćin za ovaj virus su glodari, pre svega poljski miševi i pacovi. Oni su klinički zdravi, ali oni izlučuju taj virus kroz izmet i tako kontaminiraju sredinu. Dolaskom tih miševa u naša staništa, postoji rizik od virusa. Možemo ih dobiti čišćenjem prašine na primer ili unošenjem kontaminirane hrane na mestima gde su bili glodari, kao i kontaminirane vode, a vrlo retko u kontaktu sa životinjom. Inkubacija je duga i iznosi od sedam do 45 dana, a bolest počinje naglo, iz punog zdravlja i odjednom se dobije visoka temperatura od 40 stepeni“, navodi dr Delić i dodaje:

„Karakterističan je bol u slabinskoj regiji, bol u očnim jabučicama, postoji fotofobija, smeta nam svetlo, crveno lice, malaksalost je prisutna. To liči na gripozna stanja i lekar će teško da posumnja da se radi o infekciji  hanta virusom. To je ta prva faza koja traje tri do četiri dana i to obično tako prođe i završi se. Ukoliko dođe do druge faze, to su onda toksični problemi, ali oni se ne javljaju kod svih, samo kod nekih bolesnika", objasnio je dr Delić za UNU.

Lekari nakon ovih simptoma, mogu na osnovu anamneze pacijenta, da posumnjaju na zarazu hanta virusom, objašnjava profesor Dragan Delić.

„Lekari pitaju gde su pacijenti bili, putovali, šta su jeli, pili. Bolest se javlja često u toplim mesecima, a vidi se na pregledu da li je visoko febrilan, javljaju se tačkasta krvarenja na trbuhu i leđima, krvarenje desni, može se povraćati krv i da stolica bude crna. Lako se tada prepozna, ako je lekar iskusan i video je tu infektivnu bolest“.

Profesor Delić objašnjava da su najranjivije grupe, kada je ovaj virus u pitanju, stari i mala deca, usled slabljenja imuniteta i nedovoljno formiranog imuniteta, ali da to ne znači da ne može bilo ko da se zarazi njime. 

Hantavirus se prenosi drugačije od koronavirusa: Kolika je verovatnoća da se zarazimo u slučaju kontakta?

Holandski zvaničnici: Oko 40 putnika napustilo kruzer pogođen hantavirusom na Svetoj Jeleni