Dr Šekularac za UNU o simptomima infarkta: Jednu stvar nikako ne biste smeli da radite kad krene udar

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut”, prošle godine je u Srbiji od posledica kardiovaskularnih bolesti umrlo 50.000 ljudi, odnosno, grad veličine Požarevca. 

Koji su faktori rizika za nastanak srčanog udara, ali i kako ga sprečiti?

"Sramota za 21. vek": Dnevno u Srbiji više od 50 ljudi doživi infarkt ili šlog, uz veliku smrtnost

U Srbiji sve više mladih doživljava teške infarkte: Mnogi završe fatalnim ishodom

Srce, kao i svaki drugi organ, hrane krvni sudovi. Kada se neki krvni sud zapuši usled tromba ili grčenja dolazi do prekida cirkulacije u tom delu srca. Posle određenog vremena taj deo srca odumre i tako nastaje srčani udar. 

Nepromenljivi faktori rizika su stres, godine starosti, muški pol i  nasleđe, a u promenljive spadaju pušenje, visok pritisak, dijabetes, gojaznost i fizička neaktivnost.

"Pacijent kada ima srčani udar obično se žali na bol u grudima. Taj bol se obično opisuje kao tup bol iza grudne kosti koji se može širiti ka levom ramenu ili u donju vilicu. Nekada te tegobe nisu baš tipične. Nekada, pacijent se žali na bol u želucu, nekada se žali samo na malaksalost, na gušenje i to su neki nespecifični simptomi kada je težđe prepoznati infarkt," kaže kardiolog MediGroup sistema dr Nikola Šekularac. 

Kardiolozi apeluju da, ukoliko osetite neke od simptoma odmah pozovete hitnu pomoć i ostanete mirni. Nikako ne bi trebalo da sedate u automobil i sami odlazite u bolnicu. 

Takođe, jedan od saveta je i da, ukoliko imate nitroglicerin, prsnete ispod jezika jednom do dva puta. 

Povišen holesterol je nevidljivi, ali ne tako redak faktor koji utiče na pojavu srčanog udara. Zdrave osobe bi trebalo jednom godišnje da proveravaju laboratorijske analize krvi, kaže doktor Šekularac.

"U poslednje vreme sve više podrazumevamo onaj loš holesterol, odnosno LDL holesterol. Postoje sada nove preporuke koje kažu da LDL moramo generalno držati ispod 3mmol/L, a kod onih koji su već imali neki događaj kardiovaskularni i koji imaju faktore rizika, oni moraju držati taj holesterol još u strožim granicama. Takođe, krvni pritisak, ukoliko postoji, on je takođe značajan faktor rizika i mora se držati pod kontrolom", ističe za UNU dr Šekularac. 

Infarkt ima sezonski karakter. Češće se javlja zimi, jer tada dolazi do grčenja krvnih sudova koji uzrokuju porast krvnog pritiska i nastanak tromba. 

Sa druge strane, leti dolazi do infarkta jer smo dehidrirani, krv je koncentrovanija, što takođe dovodi do srčanog udara.

"Jeste nešto učestaliji broj infarkta ponedeljkom ujutru, zato što ljudi su navikli malo duže da spavaju tokom vikenda, a onda se bude ranije u ponedeljak, idu na posao i onda sve to dovodi do hormonske osovine. Za subotu je upravo suprotna stvar. Dolazi do opuštanja i psihičkog i fizičkog i do manje broja ovakvih incidenata," kaže dr Šekularac. 

Posle 45. godine muškarci su u povećanom riziku od nastanka srčanog udara, dok je kod žena posle 55. godine učestaliji.

Ipak, kada se dogodi, infarkt kod žena je mnogo teži i sa gorom prognozom. Danas je manja stopa smrtnosti od ove bolesti nego ranije. 

Najbolja prevencija je redovna kontrola kod kardiologa, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, kontorlisanje krvnog pritiska, masnoća i šećera, ali i prestanak pušenja. 

Žene i srčane bolesti: Koji period života je naročito kritičan za dame?

Odmah zovite doktora i ne čekajte ako imate ove simptome: Sve mlađe ljude pogađa infarkt