Farmaceutkinja ukazala na čestu grešku koju ljudi prave kod uzimanja vitamina

Mnogi od nas u ormarićima drže razne vitamine i dodatke ishrani koji obećavaju različite zdravstvene koristi, od boljeg sna i zdravije kose do regulacije probave.

Ali farmaceutkinja Rojina Shams Nateri upozorava na čestu grešku koja može doneti više štete nego koristi.

Da li su vam suplementi zaista potrebni i kada su neophodni?

Česta pogreška kod uzimanja vitamina

U razgovoru za The Mirror, farmaceutkinja iz "Roseway Labs", objasnila je kako mnogi, u želji da ojačaju imunitet, nesvesno kombinuju više proizvoda sa istim sastojcima, poput cinka te vitamina C i B, čime rizikuju predoziranje.

Opasnost u bočici: Tri suplementa koja više štete nego što pomažu vašem telu

"Jedna od najčešćih grešaka koje viđam je kombinovanje zimskih suplemenata koji sadrže iste sastojke. Možda uzimate multivitamin, preparat za jačanje imuniteta i dodatni cink ili vitamin C i odjednom ste, a da to niste ni znali, utrostručili unos", upozorila je.

Vitamini nisu bezopasni

Neki pretpostavljaju da su visoke doze vitamina bezopasne, ali Nateri naglašava da to nije tačno. Iako se prodaju bez recepta, vitaminine bi smeli da se uzimaju bez opreza.

"Ljudi misle da vitamini ne nose nikakav rizik jer mogu da se kupe bez recepta. To jednostavno nije istina", istakla je.

Kao primer navodi cink, koji je koristan za imunitet, ali unos veći od 9,5 miligrama dnevno za muškarce i sedam miligrama za žene može da poremeti apsorpciju bakra i vremenom zapravo oslabi imunitet. Slično tome, unos vitamina D veći od 100 mikrograma (4000 IU) može da povisi nivo kalcijuma u krvi na opasan nivo.

Poništavate im dejstvo: Kafa u kombinaciji sa ovim vitaminima može napraviti haos u organizmu

Dodaje da se vitamin A zadržava u telu, pa ako se prekorači doza od 1,5 mg (1500 mcg), vremenom može doći do oštećenja jetre.

Što se tiče vitamina C, objasnila je:

"Preporučeni dnevni unos u Ujedinjenom Kraljevstvu je 40 miligrama , a telo ga slabije iskorištava u većim dozama. Kada unos pređe 200 mg dnevno, organizam uglavnom izluči višak vitamina C".

Dijetetičari upozorili: Ove popularne dodatke ishrani nije dobro uzimati ujutru

Mogući uticaj na lekove

Farmaceutkinja je takođe upozorila da dodaci ishrani mogu da utiču na delovanje lekova na recept.

"Kalcijum, magnezijum, gvožđe i visoke doze vitamina C mogu smanjiti apsorpciju antibiotika, lekova za štitnu žlezdu i nekih lekova za visoki pritisak", rekla je.

Ako uzimate bilo kakve lekove na recept, pa čak i kratkoročno, uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate dodatke ishrani, prenosi Index.hr.

Šta se preporučuje uzimati?

Na pitanje šta bi onda bilo pametno uzimati, Nateri ima nekoliko preporuka.

"Tokom zime uzimanje vitamina D razumno je za većinu odraslih. Omega-3 masne kiseline sa EPA i DHA podržavaju zdravlje mozga i srca, a magnezijum može pomoći kod problema sa spavanjem i napetosti u mišićima", savetuje.

Ovo povrće je puno vitamina, a najbolje je u proleće: Podstiče i osećaj sitosti

"Dodaci ishrani trebalo bi da budu podrška zdravlju, a ne zamena za kvalitetan san, uravnoteženu ishranu i lekarski savet. Ako niste sigurni, pitajte svog farmaceuta. Time biste mogli da izbegnete da sebi nanesete više štete nego koristi", poručila je.

Ne odričite ga se: Evo zbog čega hleb nije nepoželjan u ishrani