Glikemijsko opterećenje je ključ: Kako pravilno jesti lubenicu tokom leta bez straha od skoka glukoze

Strah od konzumiranja sezonskog voća, poput dinje i lubenice, zbog prisustva prirodnih šećera duboko je ukorenjen u savremenoj dijetoterapiji.

Ipak, dugogodišnja istraživanja i kliničke smernice vodećih stručnjaka pokazuju da potpuno izbegavanje ovih namirnica nema čvrsto naučno utemeljenje.

Toplotni talas ostavlja posledice nedeljama: Ako osetite ovo – odmah kod lekara

Ključna zabluda leži u pogrešnom tumačenju parametara koji opisuju uticaj hrane na nivo šećera u krvi, a odgovor na ovu dilemu daje naučnica koja je značajno promenila način na koji posmatramo ugljene hidrate.

"Doktorka GI" – još osamdesetih godina prošlog veka napravila je revolucionarni iskorak u oblasti ishrane.

Njeno ključno otkriće jeste da nisu svi ugljeni hidrati isti i da se u organizmu ponašaju različito. Upravo je ona definisala i standardizovala glikemijski indeks (GI), skalu koja rangira namirnice prema njihovom uticaju na nivo glukoze u krvi.

U svojim radovima, dr Brend-Miler ističe:

"Izbor ugljenih hidrata sa niskim GI – onih koji izazivaju male oscilacije nivoa glukoze i insulina u krvi – ključ je dugoročnog zdravlja. Oni smanjuju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa i doprinose održivom mršavljenju."

Prema njenim rečima, namirnice sa visokim GI mogu opteretiti organizam:

"Hrana sa visokim GI dovodi telo do krajnosti. Prelazak na ugljene hidrate sa niskim GI, koji postepeno oslobađaju glukozu u krvotok, pomaže da nivo energije ostane stabilan i produžava osećaj sitosti između obroka."

Lekari upozoravaju na tropske temperature: Ne čekajte da ožednite, ovo su skriveni znaci da vam organizam "presušuje"

Zašto glikemijski indeks može da zavara kod lubenice i dinje?

Kada je reč o lubenici i dinji, često se ističe da imaju viši glikemijski indeks (lubenica između 72 i 80, dinja oko 65). Međutim, "Doktorka GI" upozorava da se ove vrednosti ne smeju posmatrati izolovano, bez uzimanja u obzir količine ugljenih hidrata u porciji.

Iako imaju viši GI, lubenica i dinja su veoma razblaženi izvori ugljenih hidrata, jer sadrže više od 90 odsto vode.

Upravo zbog toga važan je i drugi parametar – glikemijsko opterećenje (GL), koje uzima u obzir i količinu ugljenih hidrata u porciji. Zahvaljujući visokom sadržaju vode, standardna porcija (oko 150 grama) lubenice ili dinje ima glikemijsko opterećenje manje od 6, što se smatra niskom vrednošću.

To znači da umerena konzumacija ovih plodova izaziva blag i postepen porast nivoa šećera u krvi.

Noćima ne spavate? Stručnjaci upozoravaju na zabrinjavajuću pojavu ovih dana

Puna je vitamina, ali nije dobra za svakoga: Kod koga paprika izaziva tegobe?