Gubitak zuba mogao bi da poveća rizik od demencije: Naučnici otkrili zabrinjavajuću povezanost

Još uvek ne razumemo u potpunosti uzroke demencije, ali naučnici ostvaruju napredak.

Posebno ohrabruje to što istraživanja ukazuju da bi gotovo polovina slučajeva demencije mogla da bude sprečena ili barem odložena zahvaljujući faktorima rizika na koje možemo da utičemo, prenosi Science alert.

Naučnici potvrdili: Rizik od demencije možete smanjiti za čak 45 odsto, a evo i kako

Nezapaženi simptomi demencije: Otkriveno koji se metabolički problemi javljaju i 15 godina pre prve dijagnoze

Međutim, novo istraživanje otkriva da smo možda zanemarivali ozbiljan faktor rizika za kognitivno propadanje, koji nam se sve vreme nalazi doslovno pred nosom.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of the American Medical Directors Association, loše oralno zdravlje moglo bi da doprinosi razvoju demencije mnogo više nego što se ranije mislilo.

Iako su brojna istraživanja povezivala oralno zdravlje sa demencijom, ono nije uključeno među 14 promenljivih faktora rizika navedenih u uticajnom izveštaju Lancetove komisije, ažuriranom 2024. godine. 

Taj izveštaj poslužio je i kao osnova za nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o smanjenju rizika od demencije, objavljene ove godine.

Međutim, nova saznanja naučnika iz Japana ukazuju da bi takav pristup možda trebalo preispitati.

Nije svejedno kada perete zube: Ovaj redosled može pomoći u očuvanju gleđi i svežeg daha

Istraživanje obuhvatilo više od 47.000 ljudi

U studiji su istraživači analizirali podatke 47.293 odrasle osobe starosti 65 godina i više, koje su učestvovale u Japanskoj gerontološkoj evaluacionoj studiji (JAGES). Učesnici su praćeni približno devet godina, od 2013. do 2022. godine.

Tokom tog perioda, kod 8.247 učesnika, odnosno 17,4 odsto, razvila se demencija. Istraživači su želeli da utvrde u kojoj meri je loše oralno zdravlje, procenjeno na osnovu broja zuba, povezano sa demencijom u poređenju sa već poznatim faktorima rizika koje je navela Lancetova komisija.

Iz analize su izostavljena dva faktora koja nisu mogla da budu procenjena na osnovu podataka studije JAGES - visok nivo LDL holesterola i zagađenje vazduha.

„Broj preostalih zuba koristili smo kao pokazatelj lošeg oralnog zdravlja, jer gubitak zuba uglavnom predstavlja krajnju posledicu dugogodišnjih oralnih bolesti, poput uznapredovalog karijesa i teških parodontalnih oboljenja“, objašnjava istraživački tim, čiji je prvi autor Maho Ivata, student medicine na Univerzitetu Tohoku.

Manji broj zuba povezan sa većim rizikom od demencije

Analiza je pokazala da je manji broj zuba povezan sa značajno većom učestalošću demencije.

Stopa novih slučajeva demencije na 100 osoba praćenih tokom jedne godine iznosila je:

• 1,63 kod osoba sa 20 ili više zuba
• 2,31 kod osoba sa 10 do 19 zuba
• 2,97 kod osoba sa jednim do devet zuba
• 4,34 kod osoba koje nisu imale nijedan zub

Nakon što su istraživači uzeli u obzir pol, starost i prihode, utvrđeno je da je rizik od demencije bio veći kod osoba sa manjim brojem zuba.

U poređenju sa osobama koje su imale 20 ili više zuba, rizik je bio 14 odsto veći kod onih sa 10 do 19 zuba, 12 odsto veći kod osoba sa jednim do devet zuba i 27 odsto veći kod osoba koje nisu imale nijedan zub.

Međutim, najupečatljivije otkriće usledilo je kada su istraživači uporedili loše oralno zdravlje sa promenljivim faktorima rizika koje priznaje Lancetova komisija.

Da li zube treba prati pre ili posle doručka? Stomatolozi razrešili dilemu

Gubitak zuba među najznačajnijim faktorima rizika

Koristeći statističku metodu poznatu kao populacioni pripisivi udeo (PAF), kojom se procenjuje koliki bi deo slučajeva neke bolesti mogao da se pripiše određenom faktoru rizika ukoliko postoji uzročno-posledična veza, istraživači su izračunali PAF od 7,2 odsto za gubitak zuba.

To znači da bi gubitak zuba, pod pretpostavkom da ima uzročnu ulogu, mogao da bude odgovoran za 7,2 odsto slučajeva demencije u posmatranoj populaciji.

Iznenađujuće je to što je ovaj procenjeni udeo bio treći najveći među svim analiziranim faktorima rizika.

Ispred njega nalazili su se samo simptomi depresije, kojima je hipotetički pripisano 10,5 odsto slučajeva demencije, i društvena izolacija sa 9,4 odsto.

Još zanimljivije, kada su istraživači analizirali samo muškarce, gubitak zuba imao je najveći PAF među svim faktorima rizika, čak 12 odsto. Kod žena je bio na četvrtom mestu, sa 6,1 odsto.

Nove preporuke Svetske zdravstvene organizacije: Do 45 odsto slučajeva demencije moglo bi da se spreči ili odloži

Ovi rezultati ukazuju da bi gubitak zuba mogao da bude značajniji faktor rizika za demenciju nego što su naučnici ranije pretpostavljali.

Prema procenama istraživača, mogao bi da bude povezan sa većim udelom slučajeva demencije nego neki poznati faktori rizika, poput fizičke neaktivnosti, pušenja i niskog nivoa obrazovanja.

„Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja je kvantifikovala i uporedila populacione pripisive udele lošeg oralnog zdravlja i velikog broja drugih faktora rizika za demenciju u okviru iste populacije“, navode istraživači.

Oni dodaju da „posebno kod muškaraca, populacioni pripisivi udeo gubitka zuba u našoj studiji bio je značajan i uporediv sa najvažnijim promenljivim faktorima rizika, poput simptoma depresije i društvene izolacije, koje je navela Lancetova komisija. To ukazuje na njegov relativno veliki doprinos pojavi demencije“.

Kako gubitak zuba može da utiče na zdravlje mozga?

Istraživači priznaju da studija ima određena ograničenja, uključujući činjenicu da se podaci iz istraživanja JAGES zasnivaju na informacijama koje su sami učesnici prijavljivali, što može dovesti do pristrasnosti ili grešaka.

Takođe je važno naglasiti da su procene PAF-a hipotetičke. Iako ova metoda procenjuje koliko određeni faktori rizika mogu doprineti razvoju bolesti, studija zapravo ne dokazuje da gubitak zuba izaziva demenciju, niti da bi sprečavanje gubitka zuba nužno sprečilo pojavu demencije.

Ipak, istraživački tim navodi da postoji nekoliko mogućih mehanizama koji bi mogli da objasne ovu povezanost.

Manji broj zuba može otežati žvakanje i konzumiranje hrane, što može dovesti do lošije ishrane, koja je povezana sa kognitivnim propadanjem.

Nagle promene temperature kao test za organizam: Lekari za UNU otkrivaju ko je najugroženiji i kako se zaštititi

Gubitak zuba povezan je i sa društvenom izolacijom, koja predstavlja još jedan faktor rizika za demenciju.

Osim toga, gubitak zuba povezan je sa upalama u usnoj duplji, koje mogu dovesti do sistemske upale u organizmu, a ona može doprineti pogoršanju kognitivnih funkcija.

Oralno zdravlje moglo bi da postane deo strategije prevencije demencije
Iako su potrebna dodatna istraživanja, autori studije smatraju da njihovi rezultati pokazuju koliko oralno zdravlje može biti važno za javno zdravlje.

Zbog toga pozivaju da se briga o zubima i usnoj duplji uključi u strategije prevencije demencije.

„Ova studija pokazuje da gubitak zuba značajno doprinosi učestalosti demencije, u meri koja je uporediva sa glavnim, već utvrđenim promenljivim faktorima rizika koje je identifikovala Lancetova komisija“, zaključuju istraživači.

Oni dodaju da „zajedno sa sve većim brojem naučnih dokaza, ovi nalazi ukazuju na potrebu da se oralno zdravlje ponovo razmotri kao ključni faktor rizika za demenciju i uključi u buduća ažuriranja izveštaja Lancetove komisije“.

Prestanite da brojite osam sati sna, važnije je nešto drugo: Naučnici otkrili naviku koja izaziva depresiju i usamljenost

Naučnici došli do jasnog zaključka: Izbacite ova dva sastojka iz jutarnje kafe i produžite sebi život