I najmanja kritika vas pogađa više nego što bi trebalo? Psiholozi objašnjavaju zašto

Kod većine ljudi ovako snažna reakcija je, srećom, retka i javlja se samo nakon najvećih odbacivanja. Međutim, neki ljudi ovakvu bol doživljavaju redovno, piše BBC.

Pritom ne mora da bude reč o situaciji koju bi drugi smatrali posebno uznemirujućom. Ovaj nepodnošljiv osećaj može da se javi zato što je prijatelj zaboravio da odgovori na poruku, procena rada nije bila potpuno pozitivna ili je neko uputio pomalo nepromišljenu primedbu.

Zvuči vam poznato? Možda imate RSD.

Tetke su posebne: Evo zašto su važne za mentalno zdravlje devojčica

Šta je RSD?

Čak i ako dobro poznajete ovaj osećaj, verovatno niste čuli za ovu skraćenicu. RSD označava disforiju osetljivosti na odbacivanje, a najjednostavnije se definiše kao izrazito snažna reakcija na stvarno ili pretpostavljeno odbacivanje.

"Većina nas može da razume osećaj uznemirenosti kada nas neko kritikuje ili ne odobrava naše postupke“, kaže dr Viktorija Barkli-Timis, klinička psihološkinja sa Univerziteta Južnog Kvinslenda.

"Međutim, RSD označava intenzitet koji prevazilazi ono što bi prosečna osoba doživela.“

Termin RSD postao je popularan među ljudima koji se prepoznaju u njegovom opisu, ali još nije klinički priznat kao poseban poremećaj. Ipak, sve više privlači pažnju psihologa.

Spavanje bez odeće donosi niz benefita za zdravlje: Bolji san, imunitet, mentalno zdravlje...

Psiholog dr Vilijam Dodson je 2024. godine objavio rad o RSD-u, navodeći da je lečio oko 300 pacijenata sa ovim stanjem, kao i da su njegova iskustva delile i kolege.

Dodson je napisao da se RSD uvek odvija prema sličnom obrascu. Najpre se javlja okidač, poput odbacivanja, zadirkivanja, kritike ili unutrašnjeg osećaja neuspeha.

Potom dolazi do potpune i trenutne promene raspoloženja i pojave nepodnošljivog emocionalnog bola, koji se ponekad ispoljava kao tuga ili bes.

Dodsonovi pacijenti opisivali su ovaj osećaj kao da im je "utroba ispala na pod“ ili kao da ih je "neko upravo udario u grudi“.

Istraživanje otkrilo tamnu stranu rada od kuće: Može biti štetno za mentalno zdravlje

Međutim, RSD ne utiče na ljude samo u tim trenucima. Strah od odbacivanja i njegovih posledica može da postane toliko snažan da ljudi razvijaju strategije kojima pokušavaju da spreče da se isto iskustvo ponovi.

"Njihovi načini suočavanja sa problemom mogu dodatno da pojačaju to iskustvo“, kaže dr Antonija Ditner, psihološkinja sa Kraljevskog koledža u Londonu. "Mogu da se povuku od drugih ljudi, izbegavaju da se zauzmu za ono u šta veruju ili da se klone situacija u kojima strahuju od sukoba.“

Dodson opisuje pacijenta Džoša, čije je ime promenjeno, koji se sa RSD-om nosio tako što se društveno izolovao jer, kako je rekao, "nije vredelo prolaziti kroz bol samo da bi me ljudi upoznali“.

Sa 29 godina Džoš nikada nije pozvao nekoga na sastanak niti se prijavio za posao jer se plašio da će biti odbijen.

Postoje i drugi mogući načini suočavanja sa ovim stanjem.

Naglo porasla upotreba lekova za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti

"Ljudi mogu da se naljute na osobe iz okruženja i impulsivno reaguju, što im ne pomaže. Mogu nenamerno da izazovu sukobe jer reaguju veoma intenzivno“, kaže Ditner.

Takav je bio slučaj još jedne Dodsonove pacijentkinje, Ejmi, čije je ime takođe promenjeno. Ona je rekla da je njen brak bio ozbiljno ugrožen.

Verovala je da je suprug neprestano "muči tako što se podsmeva njenim problemima sa vođenjem domaćinstva i brigom o dvoje dece“, zbog čega bi burno reagovala ili uplakana napuštala kuću.

Barkli-Timis dodaje da mnogi njeni klijenti sa RSD-om razvijaju anksioznost povezanu sa međuljudskim odnosima.

Čak osam psihijatrijskih poremećaja ima isti uzrok: ADHD, šizofrenija, anoreksija...

"Može da se ispolji i kao perfekcionizam, što dovodi do sagorevanja, iscrpljenosti ili čak hroničnog umora zbog stalnog nastojanja da osoba predupredi moguće neodobravanje“, kaže ona.

Jedan od primera je Hana, što takođe nije njeno pravo ime, sedamnaestogodišnjakinja koja je potražila Dodsonovu pomoć jer zbog čestih migrena izazvanih stresom nije mogla da pohađa nastavu.

Uprkos izostancima, Hana je rekla da je odlučna da bude "savršena i preterano uspešna učenica koja nikada ne greši i uvek je najbolja u razredu“.

Upravo ovako ekstremna i potencijalno onesposobljavajuća reakcija razlikuje RSD od obične osetljivosti.

"Većina ljudi je verovatno osetljiva na pretpostavljeno odbacivanje, ali ovde ljudi opisuju veoma izraženo iskustvo praćeno plačem, snažnim stidom i tugom, zbog čega nisu u stanju da nastave sa svakodnevnim obavezama. To je veoma naglašen i uznemirujući deo njihovog života", objašnjava Ditner.

Ako se prepoznajete u ovom opisu, možda imate RSD, ali nedostaje još jedan važan deo slike.

Kako je RSD povezan sa ADHD-om?

Još jedna karakteristika koja razlikuje RSD od obične osetljivosti jeste njegova povezanost sa neurorazličitošću, posebno sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću, odnosno ADHD-om.

Više istraživanja pronašlo je direktnu vezu između drugih simptoma ADHD-a, poput teškoća sa koncentracijom, zaboravnosti, nemira i upadanja drugima u reč, i znakova RSD-a.

Američko istraživanje sprovedeno među decom uzrasta od 10 do 15 godina, kao i mađarska studija sa 300 studenata, utvrdili su povezanost simptoma ADHD-a i znakova RSD-a koje su ispitanici sami prijavili.

"Što su simptomi ADHD-a bili izraženiji, reakcija na odbacivanje bila je snažnija“, kaže Barkli-Timis o mađarskom istraživanju. "Istovremeno je reakcija na pozitivne povratne informacije i prihvatanje bila slabija. Moglo bi se reći da osobe sa ADHD-om tako doživljavaju dvostruki udarac.“

Toplotni talas donosi psihički stres: Pojačana anksioznost i napadi panike

Ona smatra da bi ova veza mogla da bude ukorenjena u iskustvu odrastanja sa ADHD-om.

"Neka istraživanja pokazuju da će deca sa ADHD-om do desete godine čuti 20.000 negativnih komentara više od svojih neurotipičnih vršnjaka“, kaže Barkli-Timis. "Zbog načina na koji se ADHD ispoljava kod mladih, oni često nailaze na kritike vršnjaka, roditelja i nastavnika, poput: ‘Ćuti, spusti ruku, sedi’.“

"Možete da zamislite da bi toliko nesrazmerno velika količina negativnih povratnih informacija mogla da izazove želju za izbegavanjem kritike."

Međutim, to nije jedino objašnjenje. Određeni simptomi ADHD-a mogu direktno da dovedu do pojačanih emocionalnih reakcija, objašnjava Ditner.

Da li pijete kafu? Naučnici izračunali koliko šoljica dnevno štiti vašu psihu

"Emocionalna osetljivost i reaktivnost deo su ADHD-a, pa će ljudi verovatno imati pojačanu emocionalnu reakciju“, kaže ona.

"Mogu da budu podložniji i određenim obrascima ponavljajućih misli, zbog čega će verovatnije neprestano razmišljati o onome što se dogodilo, produžavajući tako emocionalno iskustvo.“

To pokazuju i snimanja mozga osoba sa ADHD-om, koja su otkrila razlike u delovima mozga zaduženim za obradu emocija, kao i snažnije reakcije na negativne izraze lica.

"Neurobiologija je jednostavno malo drugačija“, kaže Barkli-Timis. „Sve se udružuje i stvara ovu pojačanu osetljivost.“

Da li se bipolarni poremećaj može držati pod kontrolom?

Lečenje RSD-a

Ako vam sve ovo zvuči neobično poznato, postoji nada - RSD može da se leči i ne morate sami da se nosite sa njim.

Ditner i Barkli-Timis kažu da mogu pomoći uobičajene strategije za očuvanje mentalnog zdravlja, poput psihoterapije, vežbi svesne pažnje i određenih tehnika uzemljenja.

"Terapija može da nam pomogne da te negativne misli sagledamo iz drugačije perspektive i sa više saosećanja prema sebi“, kaže Barkli-Timis.

Ona dodaje da mogu pomoći i lekovi za ADHD.

"Ne tvrdim da je potrebno da uzmete čarobnu pilulu, ali predlažem da se posavetujete sa zdravstvenim stručnjakom i razmotrite korišćenje lekova.“

"Uravnoteženje neurobioloških procesa može znatno da pomogne u regulisanju emocionalnih reakcija, a ne samo pažnje i koncentracije.“

Takve intervencije pomogle su pacijentima koje je Dodson opisao. Dve godine nakon što mu je dijagnostikovan ADHD, Džoš je završio fakultet, radio kao vazduhoplovni inženjer i imao devojku.

I dalje je povremeno imao epizode RSD-a, ali je sada mogao da se smiri zahvaljujući tehnikama kognitivno-bihejvioralne terapije koje je naučio.

Ejmi je počela da uzima lekove za ADHD i rekla je da su joj promenili život.

"Nisam shvatala koliko se plašim da će me ljudi povrediti, posebno moj suprug“, rekla je.

Brza hrana je ukusna, ali ima svoju cenu: UNA pita - koliko često smemo da jedemo "džank fud"?

Hana je takođe počela da uzima lekove, a učestalost njenih migrena smanjila se sa nekoliko nedeljno na jednu mesečno. Vratila se i u školu.

Svim ovim osobama lekovi su pomogli, ali to ne znači da su potrebni svima koji imaju RSD.

Barkli-Timis kaže da nekim ljudima već samo imenovanje problema može da promeni život. To može da pomogne i njihovim bližnjima da im pruže blagu podršku tokom teških trenutaka.

"Kada nečemu damo ime i shvatimo da nismo sami, lakše razvijamo saosećanje prema sebi“, kaže ona.

"Kada i drugi priznaju i potvrde naše iskustvo, smatram da to može da bude veoma moćno."

Šta zapravo izaziva čir na želucu? Ako volite ljuto ovo morate da znate