Jedan sat gore-dole, da li vam je to problem: UNA pita - kako pomeranje kazaljki utiče na zdravlje?

Letnje računanje vremena završeno je noćas u tri časa, kada su časovnici vraćeni jedan sat unazad. Saglasićemo se da nam ta promena lakše pada nego ona krajem marta, jer smo svi spavali sat vremena duže. Ipak, organizam pamti, a stručnajci upozoravaju da tih 60 minuta svakako utiču na naše zdravlje.

Kome će promena vremena najteže pasti? Psiholog upozorava - neophodna adaptacija

Poslednji vikend u oktobru, noć između subote i nedelje... vreme je da se ponovo pomera sat. Prva je to uradila Nemačka, davne 1916, u jeku Prvog svetskog rata  da bi što bolje iskorista dnevnu svetlost, a sačuvala ugalj. Više od 100 godina kasnije i dalje postoje sporenja treba li pomerati sat ili ne.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu. 

"Naš organizam funcioniše po tom biološkom časovniku koji mi zovemo bioritam. Kada vi promenite vreme po kome se mi orjentišemo, po kome planiramo sve naše aktivnosti, tu dolazi do jedne zabune upravo tih ritmova jer mi sada voljno namećemo njima drugi ritam - a to je da se sve što radimo pomera za sat unapred ili unazad", rekla je psihoterapeutkinja Snežana Repac.

Kako prelazak na zimsko računanje vremena utiče na vozače?

Pojedine naučne studije pokazuju da promena sata može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema, uz dokaze da može da utiče i na porast broja saobraćajnih nezgoda.Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost još nije postignuta.

Do tada, bez obzira na to da li osećate posledice promene ili ne, ne bi bilo loše da večeras odete na spavanje sat vremena pre nego što to inače činite.

Nakon Moskve i Kijev: Ukrajina ukida prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena