Jedan simptom demencije može da se pojavi čak 12 godina pre nego što obolite

Ispostavilo se da problemi sa očima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada, odnosno demencije.

Nova studija objavljena u časopisu Science Alert pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može biti rani znak demencije čak 12 godina pre nego što se bolest dijagnostikuje.

Studija je sprovedena na 8.623 zdrave osobe u Norfolku u Engleskoj koje su pratili dugi niz godina. Do kraja studije, 537 učesnika je razvilo demenciju, pa su naučnici mogli da vide koji su faktori prethodili toj dijagnozi.

Ove zvezde ne koriste svoja prava imena: Ono što im piše u dokumentima će vas šokirati

Počnite na vreme: Ako budete uporni samo pet minuta dnevno, možete da smanjite rizik od demencije

Na početku studije, zamolili su učesnike da urade test vizuelne osetljivosti. Trebalo je da pritisnu dugme čim vide trougao koji se formira u polju pokretnih tačaka.

Oni koji su kasnije razvili demenciju su mnogo sporije primetili trougao na ekranu od onih koji nisu razvili demenciju u narednim godinama. I šta to tačno znači?

Problemi sa vidom mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada jer toksični amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo da utiču na deo mozga koji je povezan sa vidom, dok delovi mozga povezani sa pamćenjem postaju oštećeni kasnije kako bolest napreduje. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pamćenja.

Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje utiče Alchajmerova bolest, kao što je sposobnost da se vide obrisi objekata (osetljivost na kontrast) i da se razlikuju određene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar je pogođena u ranim fazama demencije), što može uticati na život pacijenata, a da oni toga nisu odmah svesni.

Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je nedostatak takozvane inhibitorne kontrole pokreta očiju, kada se čini da stimulansi koji ometaju lakše zadržavaju pažnju. Čini se da ljudi sa Alchajmerovom bolešću imaju problema sa ignorisanjem ometajućih stimulansa, što se može manifestovati kao problem sa kontrolom pokreta očiju.

Ako demencija otežava izbegavanje ometajućih stimulansa, onda ovi problemi mogu povećati rizik od saobraćajnih nesreća, a naučnici to istražuju.

Poteškoće sa prepoznavanjem lica

Takođe postoje dokazi koji pokazuju da ljudi sa demencijom imaju slabu sposobnost da registruju lica novih ljudi. Drugim rečima, oni ne prate uobičajeni obrazac skeniranja lica osobe sa kojom razgovaraju.

Kod zdravih ljudi ide od očiju, preko nos do usta. Ovako pamtimo tuđe lice i kasnije ga se sećamo. Ljudi ponekad mogu da osete kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi.

Psihijatar otkrio pet ranih simptoma demencije, obratite pažnju

U stvari, neki lekari koji rade sa demencijom prepoznaće da neko ima demenciju kada upoznaju tu osobu. Ljudi sa demencijom ponekad izgledaju izgubljeno jer namerno ne pomeraju oči da bi skenirali svoju okolinu, uključujući i lica onih koje su tek upoznali.

Zato kasnije ne mogu dobro da prepoznaju ljude jer nisu zapamtili njihove karakteristike.

Dakle, ovaj rani problem sa prepoznavanjem onih koje ste nedavno sreli mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretima očiju kada su u pitanju nova lica, a ne sa klasičnim oštećenjem pamćenja.

Međutim, pošto je vizuelna osetljivost povezana sa pamćenjem, naučnici takođe testiraju da li češći pokreti očiju pomažu u poboljšanju pamćenja.

Prethodna istraživanja o tome su nejasna, ali neke studije su otkrile da pokreti očiju mogu poboljšati pamćenje. Možda ovo objašnjava zašto su otkrili da ljudi koji više gledaju TV i čitaju imaju bolje pamćenje i manji rizik od demencije od onih koji to ne čine.

Dok gledamo televiziju ili čitamo, naše oči se kreću napred-nazad po stranici ili TV ekranu.

Kontinuirano usavršavanje i duža edukacija osiguravaju rezervni kapacitet mozga, tako da kada su veze u mozgu oštećene, šteta je manja, prenosi Danas.rs.

Ovo voće je tajna dugovečnosti: Jedna šaka dnevno jača srce i smanjuje holesterol

Druge studije su otkrile da brzi pokreti očiju levo-desno i desno-levo (dva pokreta oka u sekundi) poboljšavaju autobiografsko pamćenje (informacije o sopstvenom životu).

Neka istraživanja ukazuju na to da ovaj blagotvoran efekat pokreta očiju osećaju samo dešnjaci, iako naučnici nisu sigurni zašto je to tako.

Konačno, uprkos ovim intrigantnim nalazima, rana dijagnoza i lečenje problema sa pamćenjem sa namernim pokretima očiju kod starijih ljudi još uvek nije lako primeniti – sve dok ne postanu dostupni jeftiniji i jednostavniji mehanizmi za takvu dijagnozu.