Jesenja poslastica koja čuva srce i pomaže probavi: Ipak, ne bi smeli svi da je jedu

Pečeni kesteni jedna su od omiljenih jesenjih poslastica, a osim što su ukusni, sadrže veoma malo masti i dosta vlakana, kalijuma i vitamina C.

Zbog toga mogu biti dobar izbor za zdravlje srca, probavu i kontrolu telesne težine, ali je važno jesti ih umereno, jer nisu pogodni za svakoga.

Ovako se peče kesten u rerni: Uz jedan trik biće savršeno mekan i lako će se ljuštiti

Kesten se po svom sastavu razlikuje od većine orašastih plodova. Umesto masti, njegov glavni sastojak su ugljeni hidrati.

Prema bazi podataka FoodData Central američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), 100 grama pečenih kestena sadrži 245 kalorija, 2,2 grama masti, 53 grama ugljenih hidrata i 5,1 gram vlakana. Ista količina sadrži 590 miligrama kalijuma i 26 miligrama vitamina C. Porcija od deset kestena, odnosno 84 grama, ima oko 206 kalorija.

Korona ostaje u telu godinama: Šokantno otkriće ruskih naučnika o posledicama virusa

Srce

Prema portalu WebMD, čiji je tekst stručno pregledala nutricionistkinja Ketlin Zelman (Kathleen Zelman), kalijum i magnezijum iz kestena, zajedno sa antioksidansima, doprinose smanjenju rizika od bolesti srca i moždanog udara.

Kesteni su bogati galnom i elaginskom kiselinom. Reč je o antioksidansima čija se koncentracija povećava tokom kuvanja i pečenja. Kesteni ne sadrže holesterol, a količina soli u njima je zanemarljiva.

Probava i šećer u krvi

Vlakna iz kestena pomažu redovnoj probavi i hrane korisne bakterije u crevima. Kesten ne sadrži gluten, pa ga mogu jesti i osobe sa celijakijom, navodi WebMD.

Vlakna usporavaju apsorpciju skroba i ublažavaju nagle skokove šećera u krvi. Glikemijski indeks kestena iznosi 54, što ga svrstava u namirnice sa niskim glikemijskim indeksom.

Ipak, kesten sadrži znatno više ugljenih hidrata od drugih orašastih plodova. Nutricionisti portala Healthline zbog toga upozoravaju da preterivanje, posebno ako se jede često, može umanjiti njegove prednosti.

Dve nedelje nisu pili kafu, pa usledio test: Rezultati grupe koja je pila bezkofeinsku iznenadili

Mršavljenje

Zahvaljujući vlaknima, kesten može duže da održava osećaj sitosti. Pošto sadrži malo masti, ima manje kalorija po gramu od većine orašastih plodova. Zbog toga može biti dobar izbor za užinu za one koji vode računa o telesnoj težini, ali samo ako je ukupan dnevni unos kalorija manji od količine koju telo potroši.

Gubitak bliske osobe kao okidač kod mladih: Ovo su simptomi na koje treba obratiti pažnju

Istraživanja na životinjama ukazuju i na mogući uticaj kestena na masno tkivo. Naučnici sa Univerziteta Trás-os-Montes i Alto Douro u Portugalu objavili su 2020. godine preliminarnu studiju u časopisu Biomedicines.

U istraživanju su miševi tokom 35 dana dobijali hranu sa dodatkom kestenovog brašna. Grupa koja je dobijala veću dozu imala je manje masnog tkiva u predelu stomaka, ali nije bilo razlike u telesnoj težini. Studija je obuhvatila samo 18 miševa, pa se njeni rezultati ne mogu direktno primeniti na ljude.

Kome kesten koristi, a ko treba da bude oprezan

Kesten je dobar izbor za osobe koje žele da unose više vlakana, za one sa celijakijom, kao i za sve koji traže zasitnu užinu sa malo masti. Osobe sa dijabetesom takođe mogu da ga jedu, ali u manjim porcijama i uz pažljivo praćenje unosa ugljenih hidrata.

Poseban oprez potreban je kod osoba alergičnih na lateks. Kesten je, uz avokado, bananu i kivi, među namirnicama koje se često povezuju sa takozvanim sindromom lateks-voće.

Prema američkoj organizaciji Allergy & Asthma Network, od 30 do 50 odsto osoba alergičnih na lateks reaguje i na neku vrstu voća ili povrća. Kesten se nalazi na njihovom spisku namirnica sa visokim rizikom.

Sirovi kesteni sadrže tanine koji mogu da iritiraju želudac i izazovu mučninu. WebMD navodi i da kod osoba sa oboljenjima jetre ili ozbiljnim problemima sa bubrezima mogu da izazovu dodatne zdravstvene komplikacije. Zbog toga je bolje jesti ih pečene ili kuvane.

Planirate da rezbarite bundeve sa decom za Noć veštica? Ovi saveti će vam olakšati posao

Divlji kesten nije za jelo

Divlji kesten je otrovan i ne treba ga jesti. Francuska agencija za bezbednost hrane ANSES upozorava da može da izazove bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i iritaciju grla.

Prema analizi francuskih centara za kontrolu trovanja za period od 2012. do 2018. godine, zamena divljeg i pitomog kestena činila je 11 odsto slučajeva u kojima je otrovna biljka pogrešno zamenjena jestivom.

Pitomi kesten ima smeđu ljusku sa gustim, dugim bodljama i obično dva do tri manja, spljoštena ploda. Divlji kesten ima debelu zelenu ljusku sa ređim i kraćim bodljama, a u njoj se najčešće nalazi jedan veći, okrugao plod.

Kuglice od bundeve za jesenju trpezu: Zbog jednog detalja su posebno hrkskave