Kako da nam štitna žlezda bude zdrava: Nije dovoljan jod i selen, jedan vitamin obavezno konzumirati

Procenjuje se da u Srbiji svaka deseta osoba ima poremećaj rada štitne žlezde, koji može da se javi i kod dece i kod odraslih. Zašto se povećava broj pacijenata sa ovim poremećajem?

Kako je objasnio prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog UKCS, mnogo je razloga zbog kojih se povećava broj pacijenata sa ovim poremećajem. U našoj okolini nalaze se mnogobrojne supstance, takozvani endokrini elementi. To su različiti elementi plastike, supstance kojima se impregnira materijal za nameštaj i zavese. Sve one negativno deluju na endokrini sistem, pa i na štitnu žlezdu. Drugi problem je epidemija gojaznosti.

Kako prepoznati lupus: Najčešće obolevaju žene do 40 godina, u Srbiji oko 3.000 obolelih

„Imamo jako veliki broj pacijenata, na Klinici za endokrinologiju, preko hiljadu. U ambulanti pregledamo par stotina pacijenata dnevno. Trećina pregleda odnosi se na tiroidnu žlezdu. Ako uzmemo u obzir da imamo oko deset odsto poremećaja štitne žlezde, a svaki drugi čovek ima čvor u štitnoj žlezdi. Moramo da razdvojimo šta je bitno“, rekao je profesor Žarković za RTS.

Napominje da je sve više mladih koji imaju poremećaj u radu štitne žlezde. Ali da postoji bolja dijagnostika i sve više je blagih formi bolesti.

Koje simptome ne treba ignorisati?

"Dijagnoza ima nekoliko elemenata, jedan od njih je laboratorijski rezultat kako bi se videlo kakva je funkcija, drugi su autoimuna tela, treća stvar je ultrazvuk. Ne treba ignorisati  hipotirozu, koja daje simptome lupanja srca, umora, žute kože, nervozu, gubitak na težini“, rekao je profesor Žarković.

Ističe da sve forme bolesti mogu da se drže pod kontrolom, jer postoje lekovi koji se koriste bilo gde u svetu za terapiju bolesti.

"Prevenvcija bolesti je unos joda, unos gvožđa, optimalna koncentracija selena i adekvatan unos vitamina de“, rekao je prof. dr Miloš Žarković.

Trebalo bi je jesti svakodnevno: Deluje antibakterijski, jača imunitet, oporavlja štitnu žlezdu